Hoće li Đilas u Vučićevu vladu 1Foto: Luca Marziale / Danas

Na pitanje hoće li Đilas ući u dogledno vreme u Vučićevu vladu, može se odgovoriti da to onda neće biti vlada Vučića. Neće biti Vučićeva 70 odsto kolika je sad njegova, nego će biti barem 50 naspram 50, pola-pola.

Novi podela političke moći u Beogradu je izvesna ako rat Rusije i Ukrajine, ili rat Rusije i totalnog Zapada, kako god ga zvali, potraje, uprkos uzaludnim nadama da će se završiti oko 80. dana, baš kao i NATO rat protiv Srbije 1999.

Mnogi u prilog proceni da će rat potrajati potežu prostu činjenicu da EU izdaje vize ukrajinskih izbeglicama na tri godine. U scenarijima, toliko sličnim onima koje smo već „isprobali“ kroz proizvode masovne kulture („Igre prestola“, „Igre gladi“, „Ne gledaj gore“… dopisivati po želji), ali i u istorijskim pričama kojima su nas učili (da smo 1941. „kupili“ Rusima tri ključna meseca pre nemačkog napada, što znači da smo im sada od 1991. „kupili“ tri decenije“), nije lako razabrati pravu stvarnost koju živimo.

Ali, u tom zbunjujućem haosu izmišljenog i činjeničnog, ipak postoji nesumnjivi pravac, vladarskog a i poslovnog i političkog samoodržanja. A to je da rat, neizvesnost i kriza, zarad očuvanja pozicija traže paktove sa najopasnijim protivnicima. Tako je i za Miloševića važilo da je kobno pogrešio što je posle izbora 1993. uzeo u vladu Dušana Mihajlovića (Nova demokratija), a nije ostvario dogovor da podeli vlast sa Đinđićem, za čiju kampanju „Pošteno“ je otvorio i „svoje“ medije. Priča da je Mihajlović bio „jeftiniji“, tražio je manje, a Đinđić je hteo da bude premijer, nikad nije belodano potvrđena, kao ni ta da se kroz četiri godine ponovila ista. Tada je Šešelj bio „jeftiniji“ od Draškovića, a DS sa DSS-om otišla u radikalni bojkot.

Vučić nastoji, što mnogi ističu, da izbegne i Miloševićeve i Tadićeve greške, a i da ponovi neke svoje uspešne poteze iz prethodnih deset godina vlasti. Na primer, da pravilno proceni trenutak za kadrovski zaokret.

U pojedinim političkim krugovima se tako procenjuje da Ana Brnabić, možda ipak neće biti premijerka u trećem mandatu (prvi 2017, drugi 2020). Ukoliko bude vlade sa Đilasom, Vučiću Ana Brnabić više neće biti potrebna da pred svetom Zapada „nadoknađuje“ odsustvo proevropske podele vlasti svojom ličnom vrednošću kao potomkinje jugoslovenske partizanske porodice, Hrvatice i gej osobe.

U slučaju nove podele sa Đilasom, vila Jovanke Broz koju je Ana Brnabić dobila na korišćenje od sopstvene sadašnje Vlade, je ista vrsta otpremnine koju je od Vučića dobio i Tomislav Nikolić, kada je po isteku predsedničkog mandata, sklonjen u penziju.

Brnabić bi mogla da, umesto Vučića, postane predsednica SNS, funkcija na kojoj bi svakako manje iritirala biračko telo Srbije, naročito u slučaju izbijanja nekih masovnih proruskih demonstracija.

U novoj realnosti pravilo da Rusi zvanično „rade“ samo sa vlastima, a ne sa opozicijom, više ne važi. Kod ambasadora Bocan-Harčenka, kao zvaničnog predstavnika ruske države, primljeni su i Milica Đurđević Zavetnica, kao i Dverjanin Boško Obradović. Mladi lideri u labavom savezu, kao što je uostalom to i Miloš Jovanović iz DSS-a, a bez mladih nema uspešnih protesta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.