Poruka

Kažu biće kraći tekst, pa može da se odahne, jer nećemo opet da se bavimo suvoparnim esejima koje je sročila grupa stručnjaka tokom vikend „milionaških“ protesta.

Ali, da li će učiniti ozbiljan korak i tražiti uspostavljanje glasanje na daljinu i elektronsku proveru brojanja glasačkih listića?

Nove tehničke mogućnosti mogu da pokrenu i birače koji ne izlaze na izbore da ipak glasaju, što bi opoziciji bilo u interesu, jer su takvi često protivnici vlasti.

Takođe bi otklonile i sumnje u izbornu krađu što je možda u interesu i Vučića, ako želi čvrst legitimitet u drugom predsedničkom mandatu.

Ili će se srpska opozicija nastavljati da traži „medije“ iako, uverili smo se, mediji nisu sve.

Nešto je i u poruci koja se putem medija šalje.

Recimo, Borko Stefanović objašnjavajući medijsku blokadu opozicije, kaže da ga je lekar koji ga je ušivao nakon prebijanja 2018. pomešao sa ministrom Nebojšom Stefanovićem.

Samo nije ga pomešao zato što imaju isto prezime, nego zato što je tom lekaru u Kruševcu verovatno to ušivanje bila jedno 110. intervencija, iako je propisanih recimo 60, i to u dežurstvu koje je prekobrojno i ne upisuje se mu se u listu za platu, jer zakon ne dozvoljava toliki broj sati na poslu.

A pri tome Borko Stefanović i jeste bio skoro ministar svojevremeno kao politički direktor MSP.

Poruka srpske opozicije je toliko nedosledna i toliko dolazi sa visine establišmenta, da se radnom stanovništvu Srbije i dalje čini razumnije da se uzdaju, u inače nepostojeću milost vladara Vučića.

A kako ta poruka prolazi kod predstavnika EU?

Opet Borko Stefanović objašnjavajući svoje oštro pismo Semu Fabriciju kaže da „oni“ sve znaju.

Da li Evropljani zaista sve znaju o Balkanu?

Filozof Slavoj Žižek opisuje kako su u nedoređenoj sadašnjosti beli istraživači od australijskih urođenika tražili da snime njihov plemenski ples.

Urođenici nisu imali uopšte takav ples, ali kada su shvatili šta ovi hoće, da ih ne uvrede, izmislili su koreografiju i izveli je za potrebe snimanja.

Evropljani o Balkanu znaju samo ono što hoće da znaju i što im treba, što naravno nije malo.

Potrebni su im na primer, i naši ratni pokliči, iako oni možda kao takvi i ne postoje, nego mi krikove naše osujećenosti i teške muke umemo da prikažemo kao takve.

Najzad, uprkos opoziciji, moguće je da se Vučićevom režimu zaista bliži kraj kako to tvrdi Marinika Tepić.

Možda smenu na vlasti nagoveštava i taj ponovo prikazan govor Vuka Jeremića iz 2010. sa te, za uski krug političara, čuvene izborne skupštine DS-a kada je zatajio elektronski sistem za brojanje glasova.

I kada je Vuk Jeremić rekao da dolaze vremena Šekspira, a ne braće Grim.

Ako ćemo već kao urođenici Balkana da čitamo znakove, kao skrivene poruke sudbine, onda možemo da uvidimo neke sličnosti.

Recimo, da je i Boris Tadić dve godine pre pada s vlasti, Jelenu Trivan koja je karijeru počela u kabinetu Rasima Ljajića, uzeo za prvu saradnicu, kao što je Vučić sada Suzanu Paunović iz Ljajićeve stranke doveo na čelo Sekretarijata predsednika.

I za to mesto potpuno nesposoban čovek ali blizak Tadiću Miodrag Rakić, pokoj mu duši, vodio je službe bezbednosti, isto kao što je sada potpuno nesposoban da vodi policiju, ali blizak Vučiću Aleksandar Vulin, dobio baš to da radi.