Razbuktavanje 1Foto: Luca Marziale / Danas

Dijana Vukomanović kaže da je za promenu sadašnje Vučićeve vlasti neophodno dobro se organizovati.

Mlađan Đorđević veli da je najvažnije nepokoravanje i neposlušnost. Srđan Bogosavljević potvrđuje da oko 700.000 ljudi poslednjeg dana ili poslednje sedmice pred izbore, odlučuje za koga će glasati i to najčešće na osnovu toga šta će uraditi njihovi rođaci, prijatelji i kumovi.

I za organizaciju, i za nepokoravanje i za izvođenje neodlučnih na glasanje ili na ulicu, potrebna je međutim čvrsta nada, makar i fatalistička, da je promena vlasti moguća. Vukomanović kaže da tu nadu ulivaju male građanske zajednice svojim pojedinačnim otporom.

Nada bi morala da se razbukti i zahvati većinsku Srbiju, onu kojoj se najviše obraća Vučić i najlakše nalazi puteve do nje, slično kao što i u svojim obraćanjima recituje napamet naziv svakog sokaka u Srbiji dok priča o graditeljskim „projektima“.

Ova druga, opoziciona Srbija, ona je odavno uverena u to da Vučić nema kontrolu nad svojim okruženjem, da je u defanzivi i da se održava na vlasti volšebno – zbog Kosova, zbog unutrašnjih problema u EU, zbog zauzetosti koronom, zbog medija….

Kada je nada prethodni put narasla, izbijanjem protesta 2018. i građanski aktivisti i stranke opozicije uspeli su sa njom da izvojevaju jedino stalne pregovore o izbornim uslovima.

Đorđević bi možda mogao da objasni i kada tačno je ta nada zgasnula, da li kada je tadašnji Savez za Srbiju u kome je bio, pozvao demonstrante na šetnju do zgrade Pinka, pa se Branislav Lečić otkazujući akciju onako šekspirovski nasmejao?

Ili kada je „držana“ blokada RTS-a, a baš niko od medijskih radnika Javnog servisa, nije izašao da se pridruži?

Ali, bolje je to pustiti i okrenuti se pitanju šta sada može da probodi novu nadu, prema istraživanjima, a i prema razumnoj proceni.

U širim političkim krugovoma procenjuje se da afera Belivuk pokazuje da Vučić nema potpunu kontrolu nad svojim okruženjem, da je došao zbog savezništva sa Trampom u sukob sa starom linijom američke administracije koja mu sad oštro vraća milo za drago. Uzgred, i Bogosavljević je u intervjuu Vremenu lepo pomenuo da Ipsos ne odgovara za prognozu pred drugi krug 2012. po kojoj Tadić uzima 58 odsto glasova, a Nikolić 42 odsto, što je Tadićeve birače umrtvilo i ostavilo kod kuće, već američka agencija, naručilac istraživanja.

Prema uvidima iz pomenutih političkih krugova, Vučić u obraćanjima javnosti „gubi“ vezu sa svojim biračima, jer se umeću „šumovi“, poruke koje zapravo šalje u pritvor i u mafijaško-policijsko podzemlje.

Možda Vučić 2022. zaista i neće imati dovoljno glasova za pobedu u prvom predsedničkom krugu. Moguće i da zato ciljano pominje da je naručio istraživanja sa pitanjem – a za koga biste glasali ako ne za Vučića.

Naručio, iako je ovo pitanje standardno i stalno u svim ozbiljnim ispitivanjima. Dačić koji je dosad držao prvo mesto u odgovorima, odmah se javio da nema ništa sa tim svojim rejtingom, da je Vučić njegov kandidat.

Treći je možda bio Šapić i on je već srećno preuzet u okrilje SNS i pod kontrolu Vučića. Ko je sada četvrti, ko je ponuđen i prihvatljiv SNS biračima? Ili, oni čekaju novog da im probudi nadu, dok Vučić sebi sprema odstupnicu.