Foto: Pixabay/Arnerichter1975

Da razmotamo na nivo jasan nekome ko je bar osnovnu školu završio. Prvo, već par decenija imamo „lagano grickanje“ pluća Beograda, Košutnjaka i Topčidera, pre svega gradnjom elitnih kuća i stanova. Drugo, voz ide na struju, koristeći je pri tome na ekonomišan način, a automobili na naftne derivate. I tu uopšte nije bitno da li je ta neka gradska magistrala malo levo ili malo desno. Treće, kako su najveća smetnja kretanju automobila upravo automobili, na taj način se neće omogućiti brz i pouzdan prevoz, pogotovu u vreme kada najviše ljudi putuje. Ovo nije stav protiv širenja drumske infrastrukture, koja je u mnogim delovima Beograda ispod urbanističkih minimuma, već protiv neodrživih politika, koje osim automobila ne priznaju druga prevozna sredstva u velikom gradu.

Od projekata iz doba Kraljevine Srbije pa do gradnje Mosta na Adi, sva poprečna drumska infrastruktura se gradila tako da se očuva ovaj strateški koridor za putnički šinski saobraćaj. Istorijski, trasiranje pruge u dolini Topčiderke je vezano za geografski povoljnu trasu za gradnju pruge sa minimum tunela, i mogućnosti lakog snabdevanja vodom za parne lokomotive. Međutim, kada se jednom trasira pruga, njom se definiše namena zemljišta, formiranje naselja, industrijskih zona, pa i celih gradova. Upravo iz tog razloga je u svim bez izuzetka metro planovima pre 2014. uvek postojao plan za korišćenje Topčiderske pruge za neki oblik brzog gradsko-prigradskog saobraćaja.

U istoriji metro planiranja, Rakovica je potpuno izostavljana iz planova gradnje novih metro linija baš zbog čvorišta postojećih i planiranih dvokolosečnih pruga u istoj. Pri tome, ka centru Beograda su u „prednaprednom“ planiranju bile usmerene čak dve dvokolosečne pruge, jedna ka Sajmu i Savamali, a druga kroz Dedinjski tunel ka isto?nim delovima centra Beograda, sa mogućnošću formiranja linija i za Novi Beograd i Zemun. Osim pokrivanja više različitih delova grada u „prednaprednom“ planiranju, takvo planiranje je uzimalo u obzir i pitanje kapaciteta. Južno od železničke stanice Rakovica prostornim planom su predviđene dve dvokolosečne i dve jednokolosečne pruge, za šta je samo dva koloseka severno premalo.

Kada su menjali Generalni urbanistički plan 2014. sa ciljem, formiranjem aparthejda zvanog „Beograd na vodi“, ostavili su Topčidersku prugu do Sajma. Odnosno, da opšti prevoz za ceo narod ne postoji u unutrašnjosti zabranjenog grada bogataša, ali da se ne dira van granica istog.

Do ideje o potpunom ukidanju Topčiderske pruge, zaista sam mislio da će možda čak i da stvarno grade metro. Pa makar i po svojoj fiks ideji metroa koji na velikom delu trase zaobilazi najveća naselja i najvažnije transportne pravce. Sada, kada su iskazali smelost ka sledećem, višem stupnju stvaranja aparthejda, pitanje je da li im uopšte ikako verovati, da će ostaviti, iza sebe bilo kakvu izgrađenu metro liniju.