Na svakog olimpijskog Bekrića – po jedan službenik ministarstva

Jedna od epizoda ove priče dogodila se 2007, kada je Sportska galaksija snimila reportažu na bežanijskoj zapuštenoj ledini, gde su trenirali mladi atletičari AK Novi Beograd dok su pored njih mirno pasle ovce i koze. Trener Mirjana Stojanović govorila je da su to „suvi atletski talenti“, ali da nemaju uslova, jer se šampioni ne stvaraju među ovcama i kozama. U toj grupi mladih atletičara bila je Mila Andrić, koja je na EYOF-u (Olimpijski festival mladih Evrope) u Beogradu osvojila tri medalje: 100 m prepone – zlato, 400 m prepone – srebro, 4×100 m štafeta – bronza, a na Evropskom juniorskom i srebro na 400 m prepone. U toj grupi bio je i dečak Emir Bekrić, koga ovih dana slavimo kao vicešampiona Evrope.

Naime, pet godina posle reportaže o atletičarima, ovcama i kozama, na EP u Helsinkiju, danas veliki, Emir Bekrić osvaja srebro u trčanju na 400 m s preponama. Dogodilo se to u Finskoj, zemlji na dalekom i hladnom severu, gde su još pre pola veka gradili atletske stadione i dvorane na svakih tridesetak kilometara, pa čak ugrađivali grejače u podlogu kako bi se što duže treniralo na otvorenom. Atletikom su se bavili svi, pre svega država. Za to vreme, san o jednom atletskom centru u Srbiji te iste 2007. uništio je jedan veterinar kome je bila poverena briga o sportu u Beogradu. I niko se zbog toga nije potresao. Koze, ovce i atletika postali su prirodna simbioza. Dve godine kasnije uložene su velike pare da se zbog Univerzijade uredi stadion na Marakani, iako se zna da atletika na fudbalskim stadionima teško dolazi do termina. Jeste izgrađen i stadion u Sremskoj Mitrovici, a gradi se i na Vojnoj akademiji, gde, bar za sada, pratioci dece često imaju problema da uđu na tribine. Sve to ukazuje na površnost, nonšalantnost, pa čak i rasipanje novca poreskih obveznika. Ne zaboravimo da je neko trebalo da zna da su na stadionu Crvene zvezde navijači pirotehnikom uništili najmanje dve atletske staze.

Dakle, na moju konstataciju da bi Srbija na svakom velikom atletskom takmičenju uzela po nekoliko medalja, samo kad bi imala atletsku infrastrukturu, ali da sve to nema, jer srpskim sportom dominira birokratija na čelu sa Ministarstvom sporta, reagovali su zaposleni u pomenutom Ministarstvu saopštenjem u kome do detalja navode svaku paru uloženu u srpsku atletiku. Kao da su to njihovi novci, a ne poreskih obveznika Srbije od kojih i oni primaju plate i to ne male – u bruto iznosu blizu 1.000 eura po zaposlenom, a u Ministarstvu je zaposleno preko 100 „sportskih stručnjaka“. Nije potrebna viša matematika da bi se shvatilo da je to oko milion i po evra godišnje, ne računajući putne troškove i dnevnice koje rukovodioci potroše putujući po svetu kao sportski opservatori. Ta srpska sportska birokratska „hobotnica“, koja usisava gotovo u evro istu sumu namenjenu vrhunskim sportistima, odnosno Olimpijskom komitetu Srbije, stvorila je novi Zakon o sportu i svoju birokratsku sestru, koja se zove Sportski savez Srbije. Jer dok Olimpijski komitet Srbije, koji brine o svih 115 olimpijaca i još preko 70 njihovih pratilaca, ima i slovima samo 16 zaposlenih, dotle sestra „hobotnica“ dobija iz budžeta Srbije milion i po evra godišnje za plate stotine uposlenih, čiji je zadatak da se hvale sportskim uspesima devojaka i mladića Srbije i da im uručuju plakete za uspomenu i dugo sećanje. A ko za to vreme brine o sportskoj infrastrukturi, trenerima, uslovima za pripreme itd. Niko!

U nezvaničnom reagovanju na moju prošlonedeljnu kolumnu, Ministarstvo sporta i nehotice otkriva kako oni rade, bolje reći kako troše novac poreskih obveznika Srbije. Objavili su spisak od 32 korisnika nacionalne sportske penzije u atletskom sportu. Potpisnik ovog teksta, pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću, tvrdi da su najmanje trojica na tom spisku lažni treneri atletskih šampiona, jer treneri nikada nisu bili.

Ne znam čija je greška, da li Ministarstva ili lista koji je objavio saopštenje, tek iznad pretencioznog naslova: „Država uz kraljicu“ (kao da su birokrate iz Ministarstva država sama) napisana je nebuloza: „Saopštenje Ministarstva omladine i sporta o finansiranju matičnog sporta“. Gospodo, atletika je svuda u svetu, kao i gimnastika i plivanje, BAZIČNI, a ne matični sport. Za vas je matica i baza očigledno ista stvar, a to je Srbija po vašoj meri.