Biti sin Prvorođenog 1Foto: Luca Marziale / Danas

Prvorođeni verovatno nije bio svestan reči koje je napisao na svom Instagram nalogu kada je hteo sa svojim stadom da podeli veličinu ljubavi koju oseća prema svom dečaku.

Napisati da voliš svoje dete u inat svima je toliko besmisleno i degutantno da je teško pisati o tome.

Deca se vole iz milion razloga, a inat sigurno nije jedan od njih.

Iskonska ljubav i najčistija ljubav koja postoji treba da bude našto najlepše, a ne inat.

Da sam dečak kome je otac napisao ovakvu posvetu, upitao bih ga – Zašto, tata? Zar me ne voliš mimo tog inata? Šta je uostalom taj inat zbog kojeg me voliš? Milion pitanja bih mu postavio.

Po definiciji, inat je štetno ponašanje pojedinca ili grupe svojstveno po besmislenom i upornom suprotstavljanju zarad suprotstavljanja.

Unutrašnji motiv za sprovođenje inata nisu sopstvena ubeđenja, već želja da se nekom drugom eventualno nešto dokaže ili pokaže.

Pokazivanje inata tada postaje samom sebi cilj, a početni povod ostaje u drugom planu.

Gde tu ima mesta za ljubav?

Tačno je da su deca najosetljivija tema. Svi smo ranjivi na njih, i to ne iz inata, već upravo iz te ljubavi i verovanja da su deca nešto najiskrenije, najfinije, najnevinije, bez obzira na dob.

Zato i ne treba zameriti Prvorođenom kada za svog najstarijeg sina kaže da je dečak.

Dete je dete ceo život, i to ne iz inata.

Čak i kada se dete osamostali i možda i ode nekim putem kojim ne bismo voleli, kao roditelji. Voleti ga u inat nekome je – apsurdno.

Mržnja je vičnija inatu od ljubavi. Niko nikada na ovim prostorima nije mrzeo onako kako su mrzeli radikali.

Zamislite samo kakvu bi kampanju imali radikali da je neko od dece šefova DOS imao bliske kontakte sa navijačima koji baš i to nisu.

Možda iz toga inata mi danas imamo ono što imamo.

Prvorođeni nije bio neko ko je bio omiljen u društvu tokom svog odrastanja. Pokušao je i na tribinama, nije daleko dogurao bez obzira na sve njegove lovačke priče iz navijačkog perioda.

Pokušao je i u radikalima.

Dobro se kotirao, ali uvek je bio mali od palube.

Nije imao povlašćeni položaj kakav su imali neki drugi kod Vojislava Šešelja.

Svoje frustracije je prenosio na ekipu ljudi koji su bili podređeni njemu, poput Nebojše Stefanovića, Vuka Fatića, Vladimira Đukanovića, Gorana Veselinovića. Iz inata je mrzeo sve što je stigao.

Možda je tako došlo i do ljubavi iz inata.

Radikalima, koji su znali da svim radikalskim srcem i dušom stanu iza književnog-naučnog opusa Vojislava Šešelja, poput – Boris Tadić novi Sinan paša Kodža, Mafijaška pudlica Nebojša Čović, Dosmanlije kao novi janičari, Narkomanija Vuka manitoga…, nikada nije bilo teško da ocrne koga treba, ne libeći se da u toj borbi udare i na porodicu.

Suština u ovoj priči o Prvorođenom i njegovoj ljubavi iz inata je nešto sasvim drugo.

Kao roditelj, Prvorođeni je potpuno podbacio.

Jednostavno je omanuo.

Sin je gledao u oca koji je živeo za Srbiju na granicama Karlovac, Karlobag, Ogulin, Virovitica.

Slušao je oca koji je rekao da će za jednog Srbina da ubije 100 Muslimana, da će se kad tad osvetiti Slavku Ćuruviji…

Naravno da dete nije krivo.

Moram da priznam da mi se Prvorođeni na trenutak učinio normalnim kada je rekao da neće da dozvoli da njegov sin bude nešto poput Marka Miloševića.

To je bio trenutak kada se pojavila nada, ali vreme je pokazalo da Prvorođeni nije uspeo.

Da li iz inata, ili bog te pita čega, to se nije desilo.

Najstariji sin Prvorođenog je odavno punoletan i odgovoran je za sve svoje postupke.

Ne treba da se krije iza očeve senke i da ga otac „pokriva“ i voli iz „inata“.

Kaže Prvorođeni, kako njegov prvenac nikada nije zaplakao.

To su, doduše, Vučići, jaka familija. Oni nikada ne puštaju suze, izuzev Prvorođenog, koji eto ponekad zaplače.

Kako kao otac nije skrenuo pažnju da nije u redu da kao predsednikov sin bude u društvu ljudi koji su na ivici, ili su je i prešli, kada je reč o redu i zakonu? To bi valjda uradio svaki brižan roditelj.

Utisak je kao da ga on gura u celu tu priču, kao da mu bira drugare.

Nije nemoguće da Danilo ostane bez drugara kako je krenulo.

Prvorođeni treba da zna da inat nije dobar drug. Treba malo da se opusti i da uživa, ili on zna nešto što mi ne znamo. Sve mu je potaman. Srbiji nikada nije bilo bolje. Podršku koju ima nikada nije bila veća.

Nema razloga za inat.

U redu je da iz inata udara po Nebojši Stefanoviću, ali da voli svoje dete iz inata, jednostavno ne ide.

#izVucicemose

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

4 reagovanja na “Biti sin Prvorođenog”

  1. Nenade, ponovo da mogu da konstatujem, sto sam i do sada pisao ispod tvojih tekstova da je prakticno sve to tacno ali mi od toga sto je to tacno nemamo nista. Ja mislim da je irelevantno za bilo sta kakav je Vucic otac i zbog cega nije bolji. VI kao ozbiljan novinar ne bi trebalo u svojim kolumnama gotovo iskljcuivo da se bavite svojim iznosenjem frustracija ovom vlascu ko je svi imamo, nego i da postoji smislena i odrziva analiza i konstrukt na pitanja kako nam se i zasto ovo desilo i kako i kada prolazi i sta je potrebno da se uradi. Ociglendo je da je ova vlast uzas i mi smo poceli i zavrsili tom konstacijom koja je tacna i ne postoji tok koji nas vodi dalje. Stotine emisija u kojima su organizovani opozicionari, javne licnosti iste orijentacije gostovali po emisijama i kada bi sabrali za devet godina koliko je koristi od toga i sta je smisleno proizaslo odatle, zakljucci bi bili porazavajuci. Zasto se niko od vas koji imate javni prostor ne bavite time sto vodjstvo opozicija nam nudi elementarnu demokratiju koje sada nema i to bi od prilike bilo to, posto nismo culi nijednom recju koja je njihova vizija funkcionisanja zdravstva, skolstva, sporta,ekologije, policije, gde postoji neophodan prostor i potencijal za napredak svakog gradjanina, a oni predstave ni volje nemaju za time nego po 400.x govore ono smo culi 399x. I onda kad budemo dobili elementarnu demokratiju bi trebalo da budemo srecni nakon deceniju i verovatno nesto preko ovog uzasa.

  2. Borbi protiv diktatora Vučića pomogla bi stranka gde bi istaknuti članovi bili: Vidojković, Kulačin, Kesić, Ivan Ivanović, Obućina, Zolja Bećković.
    Narod bi prepoznao kapacitet, pobeda zagarantovana.

    • Zaboravili ste profu koji je veceras deo magareceg kutka.Bez obuke bacanja u sneg nema pobede.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.