Jedan dan Prvorođenog

Sanjao je neki čudan san u kojem je za potrebe jednog od jutarnjih programa na svojih devet ekrana u kabinetu morao da istrči kratku deonicu. Ozbiljno se pripremio za ovu akciju, ali kada je krenuo, video je da ima dve leve noge i da obe vuku na svoju stranu.

Ukapirao se da ti ekrani deluju i na njegovu psihu, i rešio je da ne pridaje značaj sujeverju, jer će svakako ustati na pravu nogu. U vazduhu je sve mirisalo na dobro, osetio se moćnim i kreativnim. Nije stigao ni da se umije, opere zube, već je krenuo da razmišlja o tome šta bi to danas trebalo da radi. Želeo je pošto poto da tog dana ostavi neki dublji trag u životu. To što će novih sat vremena ponovo biti u direktnom prenosu na televizijama ga nije dovoljno uzbudilo. Sinula mu je ideja poput osunčanog čela u ogledalu.

Dohvatio se svog ruskog telefona i odmah okrenuo Suzanu.

– Hoću da snimim spot, rekao joj je dok je poput Luja XIV tražio svoj svetli lik na jednom od ekrana.

– Šefe, pa to je fenomenalno. Ionako sam htela da pozovem Cecu da je pitam kako je prošla poslednja operacija, nisam stigla onomad. Videli ste kako se doterala pred dolazak Putina, sva je pucala, bukvalno. A i dobro je da je malo dignemo, Karleuša je sada mnogo atraktivnija zbog onog mladeža. Znate o kojoj akciji pričam? Kod nejm – Mladež, odgovori spremno Suzana.

– Vidi, letećeš ti meni u Alo, kakva bre Ceca i Karleuša. Hoću da snimim spot o protestima, o tajkunima, i u njemu mora da bude mačka, i to prava, reče joj Prvorođeni.

– Ma genijalno, šefe. Kako se ja toga nisam setila ranije. Kažite mi koga da angažujem za režiju, scenario, glumu, pametno će Suzana kako ne bi dala predlog koji bi ga iznervirao.

– Ne treba niko, scenario imam u glavi, ja ću to da izrežiram. Znaš li nekog drugog ko bi to bolje uradio, pokušao je da je isprovocira.

Nije se dala i spremo zapisala sve ono što je bilo neophodno za realizaciju jednog tako zahtevnog projekta.

Bez pozdrava joj je zalupio slušalicu i počeo da radi na knjizi snimanja. Upisivao je svaki detalj. Dva tajkuna, jedan da liči na Đilasa, drugi na Jeremića. Boška je poštedeo ovoga puta, jer spot nije na temu nasilja nad ženama. Neki buzdovan ih dovlači, ali gde?

– Nešto mi tu nedostaje, mislio se nekoliko minuta.

Želeo je da podigne dramatiku na viši nivo. Ovi iz opozicije mu stalno ubacuju nove likove, više ne može da pohvata ko je sve u toj čorbi. Te Sergej, te neki penzioneri sa fakulteta, te advokati. Pogledao je sliku svoje majke i shvatio da mu je potreban neko iz senke. I njega će da nazove – Tajkun, ali glavni. Neće mu se videti lik, jer ni Prvorođeni nije siguran ko bi to mogao da bude, ali je siguran da postoji.

– Ali mora da drži neku mačku, odlučio je Prvorođeni ne mogavši sebi da objasni tu opčinjenost mačkama.

Pomislio je da bi njega mogao da odigra Miki Manojlović. To bi bila prava uloga za njega. Miki mu se, međutim, nije javio. Možda je u inostranstvu, i pozvao Lazu Ristovskog.

– Šefe, drage volje, ali obećao sam deci u Nišu da ću da ih pozdravim. Znate da su deca iz Niša odlučila da pogledaju moj film i da su svi kupili karte za film. Kažu mi Nišlije da ih je više od mog filma obradovalo samo kada ste dolazili ovde i otvarali fabrike, iskusno se izvukao Laza. Stari je to lisac, iako nije razumeo tu ulogu vrhovnog tajkuna, jer je bio ubeđen da je to Đilas.

Prvorođeni je prihvatio Lazino opravdanje, naročito zbog toga što mu je Laza rekao da bi bilo dobro da „ove dokazane lopuže“ na kraju ne poljube samo ruku tog fantomskog tajkune, već i šapu njegove mačke. Zna Laza kako to ide sa parama.

U trenutku je odlučio da tu ulogu dodeli Babiću. Sada je neraspoređen, jeste da je slomio nogu, ali ionako je to statična uloga. Glas će da mu provuče kroz autotjun, i ima to da bude vrh.

Pozvao je sve svoje najbliže saradnike – Nebojšu, Vulina, Vesića, Đuku, Milenka, Martinovića, dobro, ovaj poslednji baš i nije za snimanje, i poručio im da se nacrtaju u dva sata u Savamali i da ponesu žute prsluke. Đuki je namenio ulogu Jeremića, taman je smršao, a Nebojšu će da stavi na štikle, neće biti prvi put, da bi podsećao na Đilasa po visini. Slavodobitno se nasmejao i na tren zadivio svojoj genijalnosti.

Ostatak dana je bezuspešno pokušao da dobije na telefon Angelu Merkel ne bi li joj se pohvalio da snima spot, Marića je obavestio da će da mu dođe u Ćirilicu, izdiktirao je pitanja novinarki sa TV Pančeva kojoj još nije zapamtio ime, a Pink i Informer su namireni odavno. U dva ujutru seo u režisersku stolicu i glasno viknuo – Akcija.

#izVucicemose