Kukavičje jajce 1

I mnogi čitaoci ovih strana u Danasu s pravom nas kritikuju kada kažu ili napišu da sve ono što mi stavimo na papir davno je poznato.

Opominju nas da bismo i mi mogli da napišemo neku o tome šta kada sve ovo juče bude.

To bi, pre svega trebalo da bude posao političara, a ja pitam sve nas kako da se borimo protiv nekoga ko je sat vremena dnevno na televiziji, kada je 90 odsto medija pod direktnom kontrolom i u službi jednog čoveka.

Monopol nad istinom je, takođe, u njihovom većinskom paketu. Menja čovek, ne izborne uslove, već izborna pravila u godini izbora koje mu niko zvanično nije tražio (izvinjavam se Dačiću i Šešelju ako su kojim slučajem oni iskukumavčili smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto).

O finansijama, privredi, investicijama, zaradi i zaposlenju da i ne govorim.

Kako se u tom svetu boriti i pobediti, eto pitam još jednom. Svi mi znamo šta bismo radili kada se promeni vlast, ali niko da nam kaže kako sada da se borimo, kako da se omasovimo, kako da istina bude jača od laži.

Pogledajte samo situaciju sa Zoranom Mihajlović. Uhapšen je direktor Infrastrukture u JP Železnica Srbije.

Ako je verovati tabloidima, istim onim koji objavljuju sva moguća saznanja iz istražnih postupaka mase slučajeva, taj direktor je rekao da je veći deo para koje je uzimao predavao ministarki Mihajlović, a manji zadržavao za sebe.

I naravno, vrhovno poglavarstvo Srbije Prvorođeni je odmah sutradan rekao da Zorana nema ništa sa tim, da joj veruje i da tu nema nikakvih teorija zavera.

Ništa poligraf, ništa da ispitamo, ništa teraćemo do kraja.

Zato je priča kuma Marka Bastaća, predsednika opštine Stari grad, Lazara Lešnjaka apsolutno tačna. Zašto? Zato što je Prvorođeni tako rekao, presudio, sa sve poligrafom.

Ponovo pitam – kako da se borimo protiv ovoga?

Ministrov tata nije uključen u aferu Krušik, Malog su zeznuli Đilas, Jeremić i Obradović uz pomoć rektorke, Vulinu je stvarno pomogla tetka iz Kanade da se skromno skući, Jovanjici su podmetnuli marihuanu neodgovorni radnici, novinar je sam zapalio svoju kuću u Grockoj, Marija Lukić je sama sebi slala lascivne poruke, Đuka nije krečio noću Lutriju, Milenko Jovanov nije nikada bio član DSS, Aleksandar Martinović nijednu ružnu reč nikada nije rekao protiv svog imenjaka Vučića, Maja Gojković je rođena kao „naprednjakuša“, Vesić …

Srbija odavno živi život prekrajene istorije. Svima su vrane ispile mozak.

Nekih ranijih vremena se sećamo samo kada treba napasti bivše i to isključivo u intervalu od 2000. do 2012. godine.

Ne postoji ništa pre pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima 2012. Prosto je nepoznato kako smo svi živeli do tada, a možda i nismo.

Možda smo se svi rodili kada i Prvorođeni, ali je nekome zapalo da ima vise, a nekome manje godina.

Čovek može da bude ovakav ili onakav, svi smo mi ljudi, ali predsednik neke države treba da ima dostojanstvo, stav, ponašanje.

Ovaj naš samo kmeči i kuka.

Te nije lep, a Bradićka odgovori – taman posla, te ne vole me, te ja se žrtvujem. A, sad druge strane ne treba nam ni sudija, ni tužilac, ni advokati.

Dobro de, taksisti nam stvarno trebaju da im uvalimo one škode što ih uvozi njihov kadar, mislim naprednjački. Kukavičje jajce, čak ne ni jaje, koje se jednom nekom narodu desi, nama je uvaljeno baš sada i to baš u vidu Prvorođenog.

Kaže on da neće da raspiše izbore 3. maja zato, jer je tako tražila Tanja Fajon.

Neće on tada izbore zato što su ljudi tog dana vam svojih domova, prvomajski praznik se završava 3. maja, pa bi i izlaznost bila manja od one kojoj on mora da se u ponedeljak 4. maja podiči.

Sada i cenzus smanjuje, jer je ukapirao da bi najveći uspeh bojkota bio taj da se u parlament plasira samo njegova i eventualno lista SPS.

Kukavica najobičnija.

Sve će da da, i ono što mu niko ne traži samo neće da popusti dizgine kojima čvrsto drži srpske medije.

I pored svega toga, jednom će biti bivši i to mnogo brže nego što i on, a i svi mi mislimo.

Ovaj sistem, koji je on usavršio do gornjih granica, ne može da ima dugi vek trajanja.

Možda i može, ali mi smo narod mnogo pametnih ljudi, časnih oficira, poštenih građana, barem u prošlosti.

Ne možemo svojoj deci da ostavimo u amanet Vučiće, Vuline, Sline, Jutke, Keramičare, razne Gavriloviće u mantijama…

Pred nama je ogroman posao.

Moramo da budemo spremni da promenimo sistem koji je jedan bolestan um nadogradio do savršenstva. Moramo da se spremamo za tako nešto.

Ako ne budemo spremni za taj trenutak, od Srbija nemam nikakvu šansu.

#izVucicemose