Čovek koji je, pokazaće istorija, potpuno nedostojan Srbije, do sada je uspeo da uništi sve čega se dohvatio i šta je mogao. Mnogo toga je upropastio iz neznanja, i nije mu zameriti. Čoveku je devedesetih upala zlatna kašika u med i od poslanika, preko direktora „Pinkija“, do ministra informisanja za čijeg je mandata kažnjeno najviše medija u novijoj srpskoj istoriji i ubijen jedan novinar, stigao je do toga da je postao gospodar života i smrti.
Nešto manje od toga što je uništio je učinio i iz inata, a nešto i iz osvete za neostvarene dečačke snove i preživljene komplekse. Kada pogledamo u suštinu ove vlasti, vidimo da je ona idealna za lečenje kompleksa neostvarenih likova. Ti likovi ni u najluđim snovima nisu mogli da vide sebe u ministarskim foteljama, lutrijama, koridorima, Kontroli leta, na vojnoj obuci…, a neki su se, za razliku od drugih, uspeli da postanu – „čale“.
Srbiju je zarobio jedan čovek i ne daje joj da udahne svež vazduh. Ugušio nas je samim sobom, Ne postoji način da se odbranimo od njega. Na televizoru je ON, na ekranima mobilnih telefona je ON, na putu za Mladenovac u kolima na radiju, eto ponovo njega. U februaru je za našto vise od deset minuta popravio rekord pojavljivanja u medijima od januara. Tokom najkraćeg meseca u godini uspeo je da naprvi prosek od 33,1 minut svakodnevnog prikazivanja na televizoru. I onda se ljuti što je ON predmet ovog buđenja Srbije. Ne možemo, nije normalno, da se borimo protiv onog degenerika Jutke koji i dalje volka žene po Brusu, protiv one mizerije od Sime iz Grocke koji od prošle nedelje ponovo slobodno hoda svojim pašalukom i gleda na lokalne novinare kao na mete, i svih onih funkcionera sa lažnim večernjim diplomama. NJih nikada ne bi bilo tu gde jesu da nema njega.
Prvorođenog niko ne mrzi. On ima patološku potrebu da bude voljen i svakoga ko ne deli tu emociju sa njim, poput malog upišanog deteta u pesku, proglašava za nekoga ko ga mrzi. I sam je za tako nešto kriv. Da je kako treba, malo bi se zapitao, zastao, predahnuo u besomučnoj trci za rejtingom, i pokušao bi da sagleda stanje stvari. Obilazi Srbiju u nezabeleženoj kampanji do sada, sa ucenjenom i pod prisilom dovedenom publikom, i koju koristi za ličnu i stranačku promociju, za razračunavanje sa političkim protivnicima i za svađu sa kosovskim Albancima. Najgore živimo od svih građana Evrope, najmanje slobode imamo, najgore zdravstvo… Nema te statistike koja može da ulepša stvarni život u Srbiji.
LJut je na Prištinu što su kosovski Albanci usvojili platformu za pregovore sa Srbijom. A, ja ga evo skromno pitam, jasno i glasno – zašto Srbija nema i nije usvojila platformu za pregovore sa kosovskim Albancima? O tome ne govori u toj kampanji. Samo ponavlja ko papagaj da je naš plan kompromis i razgraničenje, i ništa drugo. U Skupštini Srbije, za razliku od onog parlamenta u Prištini, nema razgovora na temu – šta je naša platforma. Čak se i prema patrijarhu Irineju ponaša kao prema nepismenom čoveku, jer ga je obavestio šta piše u kosovskoj platformi. Ne ume naš patrijarh sam da čita, pa je potrebno on da ga obavesti. Što ga Prvorođeni ne obavesti o tome šta je plan i ideja Srbije, kada već nas kulira još od Bog te pita kada?
Ovo je samo jedan od dokaza nesposobnosti i ove vlasti. Godina nas ubeđuje da smo popravili svoj položaj, da je svet prepun naših prijatelja i da nas uvažavaju, a onda – slagali su me. To, poštovani Prvorođeni, prijatelji ne rade, ne lažu prijatelje. Preigrao se malo, i sada stiže račun za naplatu. Plašim se samo da ta naplata ponovo ne košta mlade glave u nekom novom, iskontrolisanom sukobu. Eno ga onaj njegov duhovni otac već prati kako će mladost Srbije morati u rat za Kosovo. A, i nesposoban ministar odbrane ostvaruje svoje dečačke snove na „šatro“ petnaestodnevnoj vojnoj obuci. Kukala nam tetka ako će najpoznatiji srpski dezerter da nas vodi u bilo kakav vojni pohod.
Srbija nema više vremena da gubi na nesposobne i neostvarene likove. Najveći patriotizam u ovom trenutku je boriti se protiv ovakve vlasti. I to moramo svi da shvatimo umesto što gledamo jedni drugima u zube i prebrojavamo ih. Nema vise vremena za bacanje. Imamo jedinstvenu priliku da postanemo normalna zemlja. Naša zemlja mora da postane država u kojoj će Marije Lukić da hodaju uspravno, a Jutke da budu kastrirane, barem politički, ipak je ovo 21. vek.
#izVucicemose
Bravo, Nenade! Prâva stvar! Britke i osvescavajuce su reci i poruke koje Srbiji upucujes! Kapa dole i – HVALA!
Kada sam nedavno pri povratku iz Australije u Srbiju bio na carini Makiš masovno pokraden od strane jednog kriminalca i njegovih pomagača na carini, očekivao sam od suda da će uvažiti mnoštvo dokaza i kazniti počinioce, prva prepreka je bio javni tužilac koji nije hteo da podigne optužnicu. Kada sam podneo privatnu tužbu, Drugi osnovni sud u Beogradu je moju tužbu odbio. Na carini su mi kompjuter, iako je bio pod šifrom, stručno otvorili i ustanovili su na osnovu sačuvanih tekstova da sam pisao negativne komentare o Vučiću i kao takav označen kao neprijatelj države. Iako sam u tužbi naveo čitav niz konkretnih prekršaja, npr. da je prerezan katanac na kontejneru bez mog prisustva, da niko nije imao moju pismenu dozvolu za uvoz, da je kontejner isporučen iako uopšte nisam bio na carini, itd.itd. Glavni izvršilac pljačke ima takve veze na carini da može na nečije ime da uveze kompletan kontejner pun droge bez prisustva vlasnika kontejnera. Naveo sam konkretne dokaze o očiglednim lažima kojima se služio taj kriminalac, ali ako si protiv Vučića istovremeno si i protiv države. Pošto mi nisu mogli ništa nelegalno da pronađu, odlučili su da me kazne pljačkom svih vrednijih stvari iz kontejnera i to onih koje se mogu lako preprodati. Advokat Tomanović je potpuno u pravu kada kaže da sudovi nisu nezavisni nego da su u sprezi sa politikom. Da se razumemo, ne radi se toliko o vrednosti ukradenih stvari nego o njihovoj neverovatnoj lakoći kojom današnjoj Srbiji otimaju tuđe stvari bez ikakvog straha da će biti kažnjeni kao i mojoj potpunoj bespomoćnosti da se izborim za pravdu.
Što je najgore , ljudi su se navikli na taj besramni lopovluk , nikom nije više neobično što se krade „bez maske“ i pod patronatom glavonja iz politike i mafije. Sve normalnije zvuči nenormalna rečenica “ snašao se…“ za nekog ko bezočno laže i krade.Današnja vlast upravo poručuje svojim ponašanjem da , ako imaš vlast i novac, možeš činiti šta hoćeš i da zakon postoji za sirotinju a ne i za njih, slobodne tumače tog zakona. Pukli smo!
Bravo za svaku recenicu koju ste napisali!
Nemamo mi vise vremena za takve tipove i njihovu promasenu politiku.
Dali ne vide ili nece da vide da drzavu “krune”svojim nezakonitim postupcima koji ce i njih da oteraju u zatvor !
Svaka cast za tekst!
Mislim da ovo opjevavanje jednog covjeka, kao uzrocnika svog zla je totalni promasaj… on nije problem, jer ista hobotnica koja je bila za vrijeme Milosevica je i sada, mutirana, evolvirana! Pricati o jednom covjeku koji je na vrhu piramide i govoriti da ce promjenom vrha, piramida se srusiti, promjeniti, je iluzija, i tuzno je sto neko ko se borio protiv proslog prvorodjenog misli da je uzrok prvorodjeni, ako su stvari repetitivne to je stvar sistema ne covjeka… Sistem treba promjeniti, unaprijediti, što da ne srušiti, inače dolazi treći Mesija! Nema kraja… Matrix
Nije u pitanju hobotnica iz Miloševićevog vremena, već isti sistem vladavine – autokratski, autoritarni i nekompetentni, izgrađen na piramidi ljudi sumnjivog morala i nesumnjive nekompetentnosti. Takav sistem nužno ima svoju personifikaciju, nekada je to bio Milošević, sada je Vučić. Obojica su svesno izabrali takvu ulogu, a ta piramida se upravo oslanja samo na tom jednom temenu. Vučićeva piramida će se srušiti kada on padne, kao što se Miloševićeva survala sa njegovim padom. Zašto ljudi koji su je činili nisu odgovarali za svoje postupke i zašto im je data šansa da voze još jedan krug je drugo pitanje. Tu grešku ubuduće ne treba ponoviti.
Izvanredan tekst. Treba ga štampati i deliti na protestima-
Bravo za tekst! Sa malim dodatkom, imamo poslednju „priliku da postanemo normalna zemlja. „
da vam ukratko objasnim sustinu problema 🙂
Koliko u srbiji ima procentualno dobrih a koliko losih ljudi?
a koliko zena?
DOKLE GOD SVAKI NECOVEK i zla zena IMA PRAVO GLASA BICE SVE LOSIJE.
Losima je jedino bolje kada je i drugima lose.
Zato dragi moji ne trosite svoju energiju na smenu vuchka.. jer svaki sledeci ce biti sve gori ma kako vam se cinilo da je to nemoguce.
A da se izborni sistem promeni je nemoguce jer cak i da ima volje nema dovoljne vecine da to uradi.
p.s.
naravno da je zlu masu moguce izmanipulisati ali baje koje drze konce cine sve da tako ostane cime ostvaruju profit sto im je jedini cilj.
p.s 2
svaki novi pokret za promene je nista druga do ispumpavanje zdrave snage iz sistema.. . zato ne nasedajte ..
ovaj put su cak angazovali i profi glumce 🙂
ko nije gledao film karaula ..nek pogleda i bice mu sve jasno 🙂
A šta ti, Švaco, predlazeš kao rešenje ?
Da ostavimo sve kako jeste, i onako je uzaludno boriti se ?
Pa providan si ko nov prozor….
Gledajuci prenos teniskog meca Djokovic-Kolsrajber, imali smo priliku, moji gosti i ja, da krepamo od sramote i bede koom nas je morio nas komentator, upravo u stilu gangstera – nasilnika AV-a . Celo vreme je , u avakoj recenici je bio nas as( koji je, btw gubio mec), slavio ga kad je dobijao poene, opravdavao kad gubi, naricao da je umoran da je vlaga, toplo, opisivao flasu koju mu je doturao trener da ga osveI, lelekao oko nedovoljnw energije Novaka… Kao da nije postojao drugi igrac na terenu, igrac koji je igrao zrelo, takticki mudro vodio oba seta i pobedio objektivno Asluzeno, pruzajuci uItak teniskim poklonicima, sto je piblika i nagradila zaslizenim ovacijama. Niko ne spori Vrednost Novaka, ali u ovom duelu je bilo ogavno i sramno slusati toliku neobjektivnost, ignorantni odnos prema suparniku i , na kraju dana, i prema nama gledaocima. Mi volimo tenis, pre svega. To me asocira na nasu ukupnu politiku , neobjektivnost, nefer odnos prema drugima, podmetanju lazi i podvalama, upravo kao da gledamo Pink – bljuvotine…..
Odličan primer Vitomire.