Foto: Luca Marziale / DanasApsolutno mi je nejasno histerično ponašanje pristalica srpske opozicije na kritiku, kao i onih „opozicionara“ koji koriste svaku priliku da nam saopšte – kako oni znaju, tvrde i zaklinju se, da je Dragan Đilas najveće zlo srpske opozicione scene.
Za početak, u najmanju ruku ste preterali, a u najgoru – radite dosta prljav posao, svesno ili ne, za ovaj režim.
Nas nekolicina se drznula da kažemo kako nije u redu da se predsednički kandidat jedne koalicije odredi tako što neko samo to saopšti, bez da je to stvar dogovora, međusobnog poštovanja i uvažavanja.
Šta god i ko god pomislio, Zdravko Ponoš je dobar kandidat i valja ga podržati, kao što treba podržati i ostale opozicione kandidate koji sa nekom dobrom namerom ulaze u ovo blato.
Ponošu ne treba ništa zameriti, a vala više ni Đilasu, niti Vuku Jeremiću.
Bilo je šta je bilo, a sada, gospodo, zasucite rukave i skočite u blato.
Morate malo da se valjate, jer neće moći samo Ponoš da nadrlja.
Ono što Ponoš preživljava i doživljava, to je očekivano.
Svaka podguzna muva će krenuti iz petnih žila da opanjkava njegovo ime, karijeru, plan i program.
Zar smo nešto drugo očekivali od razularenih naprednjačkih mutanta na čelu sa njihovim šefom?
Naprednjačka ekipa proziva iz sata u sat Ponoša zato što je rođen u Kninu koji je ta ista ekipa, znamo kako, branila i odbranila, a u isto vreme „uvozi“ birače iz Republike Srpske kako bi osigurala pobedu u Beogradu.
Kada je neko njihov u pitanju, onda je to neviđeni patriota i rodoljub, poput onog Marka Atlagića, koji je kao član Komunističke partije Hrvatske rušio pravoslavne crkve po „Lijepoj njegovoj“ i ubeđivao Srbe da se odreknu te iste crkve.
On nam je danas merilo patriotizma.
Kakva država, takav i patriotizam.
Ako ni zbog čega drugog, oni koji pripadaju političkom korpusu koji će na predsedničkim izborima da predvodi Ponoš, a i dalje se premišljaju, morali bi da daju glas njemu upravo zbog svega ovoga što stoički izdržava.
Što je najvažnije, na primitivizam ne uzvraća istom merom, a to je novi kvalitet, priznaćemo.
Kroz istog toplog zeca prolazi i profesor Vladeta Janković zbog kandidature za gradonačelnika Beograda.
NJega doduše „krpi“ i deo opozicije kroz priče o tome da je podržao štrajk Crvenih beretki, Tomislava Nikolića i bog te pita čega još.
Dane i dane sam potrošio na internetu da pronađem neki podatak o tim podrškama.
Nema ih. Tačno je da je tako nešto podržao Vojislav Koštunica i da je DSS podržala Tomislava Nikolića, ali kako onda da je jedna od prvih odluka najpoznatijeg srpskog grobara kao predsednika Srbije bilo povlačenje Jankovića sa mesta ambasadora u Velikoj Britaniji?
Uostalom, predstojeći izbori su prva prilika od dolaska naprednjaka na vlast da opozicioni birači imaju za koga da glasaju.
Ako vam smeta Janković, eto Dobrice Veselinovića.
Mlad je, istrajan, borila se ta ekipa protiv svega onoga u Beogradu za šta mnogi od opozicionih birača nisu imali petlju.
Imaće i Boško Obradović svoju listu za Beograd, kao i Boris Tadić i Srđan Škoro, i Saša Radulović sa svojim suverenistima.
Imamo priliku da glasamo za nekoga. Zato ne treba podmetati klipove jedni drugima, barem ne u javnosti.
Isto je i za predsedničke izbore. Imamo Ponoša, Obradovića, Škora.
Imaćemo Tadića, verovatno i „Zeleni“ izlaze sa svojim kandidatom, suverenisti.
Široka je lepeza.
I svi su dobri kandidati, a protivnik je samo jedan – Vučić.
Nije Škori protivnik Đilas i obrnuto.
To nekako moramo da shvatimo i da razumemo.
A Škoro Đilasu zamera ono što je i sam uradio.
Bez konsultacija sa Skupštinom slobodne Srbije, čiji je član, Škoro je izašao sa svojom kandidaturom, a onda tražio podršku te iste SSS.
A ja, evo sa punim plućima kažem da je i Škoro dobar kandidat.
I udri, Škoro, u kampanji protiv svega onoga protiv čega smo se zajedno borili na ulicama. I ti, Boško, a i ti, Borise.
Ostavi tu priču o podeli medija na Vučićeve i Đilasove. Ne budi kao naprednjački talog, umeš i znaš ti mnogo bolje.
Uostalom, putem tih medija te vidimo i čujemo.
Elem, snažno podržavam svakoga ko se suprotstavlja ovoj vlasti.
Šta smo imali da kritikujemo, rekli smo. Sada moramo da krenemo u odlučnu bitku.
Ako ga ne okrnjimo 3. aprila, onda svi treba da se dobrano zapitamo da li smo sve ovo zaslužili, a političari da podnesu svoj stepen odgovornosti tako što će da podnesu ostavke.
Nije uspeh ući u parlament, osvojiti puno glasova na predsedničkim izborima, biti skoro pa egal u Beograd. Uspeh je samo pobeda i ništa više!
#izVucicemose
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
