Neum

Akcija Oluja, jedan od najpotresnijih događaja u toku nasilnog rasturanja Jugoslavije, izvedena je, ukratko, zahvaljujući dogovoru Beograda i Zagreba, koji se odnosio i na prethodne planove o podeli BiH.

Celovitost BiH i dalje garantuje isključivo NATO koji je dao stratešku podršku Oluji, potom i padu Miloševića.

Neuspeh BiH u integraciji u EU primorao je Hrvatsku da mostom poveže Pelješac i Dubrovačko primorje. Ulazak Hrvatske u Šengen planiran za narednu godinu u interesu je i BiH, Srbije i Crne Gore.

Most je sufinansirala EU s 357 miliona evra, ali je posao dobila navodno najpovoljnija China Road and Bridge Corporation.

Kineski zvaničnici i menadžeri donose i odnose valute u koferima, tako su i prodrli u evropski ekonomski sistem, i tu ostali. I tu nije kraj apsurdima.

U Neumu koji je ostao ispod mosta velikom većinom obitavaju Hrvati, s njima Srbi i Bošnjaci. (Nacionalnost nije važna, ali je ostala prisutna najmanje u osećanju opšte uzaludnosti protekle tri decenije.) Najzad, zahvaljujući mostu, Pelješac će biti pristupačniji turistima iz Srbije, koji se odluče da putuju preko Zagreba. Možda će sam Neum profitirati, s manje gužvi i zagađenja.

Pojas između Neuma i Kleka je istorijski osnov državnosti BiH.

Odredbom Karlovačkog mira 1699. taj deo Bosanskog pašaluka zaštitio je Dubrovnik od Venecije.

Dubrovačke institucije, ekonomija, poslovni sistem koji se protezao duboko u balkansko zaleđe, zajednička kultura, pismenost, postali su važna uporišta moderne hrvatske i srpske državnosti i identiteta.

Kao da se Pelješki most pojavio zahvaljujući davnom nestanku Mletačke republike.

Odluka Hrvatske da na svoju kovanicu evra postavi lik Nikole Tesle mogla bi se tumačiti i kao poruka o nekoj budućoj zajednici koja bi obesmislila sve izmišljene razlike, a Pelješki most učinila saobraćajnicom za one koji žure na putu između Dubrovnika i Splita.

Poruka, verovatno nepostojeća, je ta, da BiH, Srbija i Crna Gora ulože dodatne napore u integraciji u EU, dok su sve tri nedovršene države, identitetski bogalji i svaka na rubu građanskih sukoba.

EU verovatno propada, izgubila je institucionalni kredibilitet i strateški uticaj, zvaničnici kilavi i korumpirani, ali je EU u ovom trenutku, i u smislu ideje i u smislu praktičnih rešenja, najpotrebnija prostoru bivše Jugoslavije.

Teško je nabrojati sve probleme koji su zajednički: depopulacija i prosečna starost koja nas čini nefunkcionalnom skupinom korisnika i gubitnika, mržnje i granice, visoka korupcija i niska pismenost.

U histeriji oko evra i Tesle ovde nije bilo dovoljno razumevanja, da se Hrvatska ipak odriče nacionalne valute, a da bi za Srbiju bilo najkorisnije da uđe u EU i evro zonu, sve s Teslom, koji je postao simbol jedne gubitničke patologije, i poslužio da se surčinski aerodrom ne nazove po likvidiranom premijeru Đinđiću.