Foto: Medija centar

Najperspektivniji smo, ujedinjeni, bili u dve Jugoslavije, obe monarhijske po karakteru i političkoj suštini. Nijedna Jugoslavija nije bila demokratska, ali je tranzicija mogla biti uspešna samo iz Jugoslavije kao celine. U funkcionalnom smislu u potpunosti se demokratizovala samo Slovenija.

Nakon ubistva kralja Aleksandra ovladale su fašističke falange. Nakon Titove smrti JNA je tražila uporište za sukob se federalnom vladom – koja je celu deceniju odolevala i gurala reforme – i pronašla ga, 1986. u Memorandumu, 1987. na Osmoj sednici.

Rasturanje Jugoslavije je proces u toku, trideset godina od Gazimestana, kad su SK Srbije i JNA pozvali na odbranu srpskog komunizma i nacionalizma. Od 2008. klizimo do razaranja demokratskih institucija i društvenih odnosa pre svega zbog odbijanja svake vlasti da status nezavisnosti Kosova od Srbije prilagodi racionalnim potrebama Srbije i Kosova. Putinistička iredenta deli Crnu Goru kako bi napustila NATO.

Srbija i Hrvatska, za račun Rusije i Turske, rasturaju Bosnu. Umesto da Sarajevo, Zagreb i Beograd uživaju, i profitiraju, u celovitosti Bosne. Neće reintegracija naroda istog jezika povezati Dalmaciju i Dubrovnik, spojiće ih kineski Pelješki most. Ulazimo duboko u XXI vek sa svim otvorenim pitanjima prethodnog vremena. Stvarni i izmišljeni sporovi postaju odraz kolektivne nesposobnosti da upravljamo poslovima.

Pustili smo u Evropu Rusiju, Kinu i Tursku. Potvrdili smo svaku slabost ujedinjenog evropskog sveta. Svaku evropsku ideju izvrgli ruglu. I čekamo da Amerika preseče, kako bismo je još više mrzeli.

Diktatorska vlast u Jugoslaviji nije imala nacionalističko obeležje. Ideologija je bila donekle prilagodljiva. Karakter višenacionalne države raspolagao potencijalom demokratizacije.

Nema slobodnih država nakon Jugoslavije. One su nedovršene i nelogične banana republike. Eventualno rasturanje evropske federacije pokrenuće opštu putinizaciju i kriminalizaciju, po modelu jugoslovenskog sveta. Odlaganje integracije post-Jugoslavije ubrzano je rasturanje Evrope.

Predstojeći izbori za Evropski parlament verovatno će potvrditi neobičnu okolnost, da su se evropske monarhije efikasnije oduprle populističkom pritisku, eskalaciji političkog ekstremizma i nelegitimnim uticajima Rusije i Kine, time i rasturanju Evrope.

Zato mistični simboli jugoslovenske monarhije i Titove Jugoslavije postaju racionalna uporišta ne samo sećanja, nego i perspektiva u ovome besmislu nereda, samovolje, agresije, samoće. Dok javnost postaje rulja. Upravo izglasan zakon o zaštiti države, zapravo banana republike, dopušta doživotnu robiju za svaki pokušaj promene vlasti.

Orgijanje protiv sudije Majića kojim je rukovodila predsednica Narodne skupštine opominje da dezintegracija institucija i društva podrazumeva dezintegraciju režima. Ime, i fenomen, Maje Gojković važni su jer je Skupština propala i zbog primitivizma, i zbog preletanja, i zbog krađe mandata svih od svih. Jedino nemamo jasan tajming za budućnost. Daleke su evropske alternative, zastrašujuć je obračun troškova. Zlatne poluge možda hoće, ali se vreme vratiti neće.