Borba za moć

Od tada do danas ponešto se promenilo. Tadićev kabinet se iz dvora na Andrićevom vencu spustio u nisko prizemlje Krunske 69, Vučić se uspeo na pozicije najmoćnijeg čoveka u Srbiji, lidera vladajućih naprednjaka i prvog potpredsednika Vlade, koji Cvijana smatra marionetom tajkuna što mu rade o glavi. Ono što se nije promenilo je tumaranje Srbijice od nemila do nedraga, njeno batrganje u živom blatu (kako to samo njemu svojstvenim šarmom stalno ponavlja ministar Saša Radulović), ali to je već neka druga tema. Politika je borba za moć, svuda i vazda bila, šta god da joj je cilj. A kada pominjemo Vučića, Tadića i Cvijana – politika je borba za moć, koja nije alatka, već sama sebi cilj. Da ne budemo nepravedni, u ovu ekipu spadaju još neki, prvi nam na pamet padaju Ivica Dačić i Vuk Jeremić, ali o njima malo kasnije.

Cvijan, dakle, hoće moć. Koje mu Vučić u SNS nije dovoljno dao. Pa se pobunio. Svestan da mu ta borba u SNS željeni cilj neće doneti. Pa se nada novom transferu. Tamo gde će je dobiti. I to je, zapravo, suština najnovijeg Cvijanovog skandala. Koletarelnu štetu koju će pritom naneti Vučiću u ovom trenutku nije lako izmeriti. Ono što je dobro za celo društvo – pokazao je da se protiv PPV-a neko može pobuniti. A reakcija PPV-a, ne samo lična, već i ona preko bliskih saradnika i kontrolisanih medija, biće krupan test njegovog demokratskog kapaciteta. Da li će i u kojoj meri gaziti Cvijana, kriminalizovati ga i prljati aferama. Sudeći po prvim nastupima, Vučić je izabrao taktiku da se sam postavi „iznad situacije“, ali da zato svi ostali iz vrha SNS, kao i mediji – od Kurira, Naših novina i Informera preko Blica i Novosti do Tanjuga, udare na dojučerašnjeg „pravničkog genija“ iz sve snage. Što govori o Vučićevom manjku demokratskih, a višku autoritarnih kapaciteta.

Dakle, Aleksandar Vučić bi, ako mu je stalo do demokratije i ako ima političke mudrosti, trebalo da pusti Vladimira Cvijana na miru, da mu čak omogući podršku dovoljnog broja potpisa za kandidaturu na skupštini stranke 25. januara, pa da ga tamo, u velikom stilu, potuče do nogu. A onda – Cvijan će otići iz SNS. Jer to mu i jeste cilj. Sve ovo sada što se dešava je izlazna strategija i dizanje cene na političkom i biznis tržištu. Gde će otići? I sa sobom povesti možda stotinak nezadovoljnih naprednjaka s lokalnog nivoa, što bi takođe trebalo da bude u Vučićevom interesu, kako bi pročistio stranku od onih koji mu samo prave probleme.

Otići će kod Dačića. Jer nema gde drugo. Ako ga ovaj primi, naravno. A s obzirom na to da će Vučić i Dačić u kampanji za naredne parlamentarne izbore samo tako udariti jedan na drugog, dok su šanse da će ponovo zajedno praviti vladu minimalne (buduća vladajuća koalicija SNS, LDP, SVM i, naravno, Ljajić), zašto SPS tamo negde u februaru ne bi pružio utočište Cvijanu i njegovima? Još da im se Jeremić pridruži, a Palma i PUPS uz Ivicu ostanu, kakva bi to ekipa bila, kakav izborni sudar! S jedne strane Vučić, Jovanović, Drašković, Pastor i, naravno, Ljajić, a s druge Dačić, Jeremić, Palma, Krkobabići, Cvijan – baš jak stomak treba imati za srpsku politiku!