Desnica

Pomenute opcije, pored protivljenja ulasku Srbije u EU, spajaju i s tim povezano čvrsto protivljenje dijalogu s Prištinom, zalaganje za tesne odnose s Rusijom, kao i tradicionalističko shvatanje koncepta građanskih prava. Ipak, ni na ovom polju političkog spektra „nisu svi isti“. DSS je konzervativna stranka desnog centra, čiji je evroskepticizam (ne računajući rusofilstvo) blizak desnom krilu britanskih torijevaca ili Alternative za Nemačku. Slično se profiliše i Treća Srbija. Dveri i SRS-Obraz-Naši su izrazito antievropske opcije, protiv koncepta liberalne demokratije i slobodnog tržišta, pri čemu su i panslavističke (zalaganje za „evroazijske integracije“). Ovde spadaju i Pelevićevo udruženje sa grupom Zavetnici i Pokret 1389. Ne zaboravimo sklonost bar nekih od njih ka fizičkom nasilju.

Ma koliko takozvana građanska Srbija mislila da su razlike između mejnstrim evroskeptika i antievropskih „alternativaca“ više metodološke a manje vrednosne, one postoje i njima sklono biračko telo ih i te kako prepoznaje. Upravo to je jedan od razloga za neuspeh stvaranja „patriotskog bloka“, koji bi, po vrlo relevantnim procenama, mogao da dobaci do 15 odsto i etablira se kao druga politička snaga u Srbiji.

Umesto toga, izborni rezultat srpske anti-EU desnice biće rezervoar mandata za SNS, stranku koju, kao svoje „otpadnike“, posebno preziru. Na izborima 2012. SRS i Dveri su skupa osvojile devet odsto glasova, ali su zasebno ostale ispod cenzusa. Devet odsto iznosi oko 30 poslaničkih mandata, koji su, zbog izbornog sistema kakav imamo, otišli najjačim listama – DS i SNS. Sada, s dominacijom naprednjaka i Vučića, maltene svi glasovi za stranke ispod cenzusa otići će u njihove poslaničke mandate. Na nivou Beograda, verovatno u mandate SNS, DS i SPS.

Sa potpunom rascepljenošću na desnom spektru, gde je samo za DSS siguran prelazak cenzusa, dok istraživanja Dverima i SRS u zbiru daju sedam odsto, a i ostali će valjda bar jedan-dva da osvoje, SNS bi pored svojih oko 120 mandata (40-45 odsto glasova) samo od njihovih glasača mogla da dobije oko 30 mandata (a ako i URS ne pređe cenzus, još desetak). I tako – zahvaljujući antievropskoj desnici – stigne nadomak dvotrećinske većine potrebne za proevropsku reformu Ustava i snaženje autonomije Vojvodine. Baš veseo paradoks.

Autor je urednik „Izborne groznice“