Srpska napredna stranka nema ljude dovoljno kvalitetne da vode glavni grad. To je jedini mogući zaključak nakon odluke Aleksandra Vučića da u Privremeno veće Beograda postavi troje bez članske karte naprednjaka. Ono što je u medijima prošlo potpuno nezapaženo jeste da Predsedništvo SNS, suprotno najavama, nije zasedalo povodom formiranja Privremenog veća kako bi odredilo svoje kandidate. To nije uradio ni Gradski odbor. Jednostavno, Vučić je izabrao Malog, Čovića i Vesića. Kao i prethodno, u Vladi Srbije, Krstića, Radulovića i Glamočića. Zaklanjanje iza priče da se time promovišu „nestranački eksperti“, koje je pri rekonstrukciji Vlade možda i imalo nekog smisla, sada pada u vodu. Vučić nema ljude. SNS nema ljude.
Mada, kako kažu, imaju više od 200.000 članova. Pa ko su oni? U jesen 2008. Srpsku naprednu stranku osnovali su radikali svesni da je ekstremistička politika osuđena na propast. Kako bi lakše došli do tog saznanja pomogli su im neki zapadni centri, navodno pre svih Francuzi, zatim ljudi iz kabineta Borisa Tadića, kao i političkim interesima vođeni tajkuni. Ovi protiv kojih se sada valjda bore. Bivšim radikalima se u međuvremenu pridružila masa tranzicionih gubitnika, dakle iz nižih socijalnih i obrazovnih slojeva, a kada je sve počelo da dobija obrise pokreta spremnog i voljnog da preuzme vlast, u SNS ulaze političari neostvarenih a velikih ambicija, mali i srednji preduzetnici bez dobrih odnosa s tadašnjom vlašću, kao i druga japijevska liga, uglavnom s Megatrenda i iz sličnih inkubatora srpske političke elite u nastajanju. Ubrzo je postalo jasno da je u 99 odsto slučajeva reč o ljudima ili bez znanja ili bez ikakvog iskustva u javnim poslovima. Vučić je uspeo da osposobi nekolicinu mladih nada, poput Nebojše Stefanovića i Nikole Selakovića, da nađe prostor za novo delovanje Zorani Mihajlović i Maji Gojković, ali priča se svodi na to. Naprednjaci su iznutra šuplji.
I, takvi kakvi su, a sticajem raznih okolnosti, gde je dekadentnost Tadićeve DS bila jedan od važnijih faktora, došli su u situaciju da vode Srbiju. Sada, takođe sticajem raznih okolnosti, gde su prevrtljivost SPS i alavost PUPS bili dva važna faktora, vode Beograd. I šta je preostalo Vučiću nego da angažuje ljude sa strane, da spašavaju stvari kako znaju i umeju.
Šupljine u SNS nisu samo kadrovske. To je, pre svega, stranka bez ikakve ideologije, i kao takva redak fenomen na evropskoj političkoj sceni. Program im je bosanski lonac, možeš u njega da staviš šta hoćeš, ili da oduzmeš, neće se primetiti. Funkcionere SNS, sa svih nivoa, spajaju samo interesi i ambicije. Ako Vučić nastavi da za najodgovornije, dakle najuticajnije, poslove poziva one bez članske karte, nestaće sve što sada spaja naprednjake. Nenamireni apetiti i osećaj ugroženosti postaće im novo vezivno tkivo. A onda su razni scenariji mogući.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
