Na kraju 1

Curi ova godina. Na njenom kraju, kad se osvrnem, nemam neke značajne zaključke, ali imam nekoliko zapažanja.

Prvo, preterano sam visila pred ekranima svih vrsta i veličina.

Odgledala sam više hit filmova nego ikad u životu, takođe i televizijskih emisija sa istom temom – virus.

Zbog moje posvećenosti TV sadržajima, odlučila sam da napravim svoj izbor za TV lice. Bez dileme biram Natašu Miljković.

Ko je gledao njen najnoviji razgovor sa dr Jankovićem razumeće zašto baš ona, ko nije gledao trebalo bi da pogleda ako mu nije preterano muka da se bavi zvezdama KŠ.

Drugo.

Imamo pesmu: Kafana je moja sudbina, ona me je sebi uzela… za koju sam znala da je narodnjački opis trijumfa boemštine, ali nisam očekivala da će postati državni moto.

Zbunjena sam, u najmanju ruku. Još koliko u proleće dr Gojković izjavio je da bi ceo budžet dao samo da spasi jedan ljudski život.

Dva godišnja doba kasnije ceo KŠ bi izgleda dao više desetina ljudskih života da spasi restorane i kafane (i njihove savremenije alotropske modifikacije).

O eventualnim ekonomskim motivima koji bi trebalo da budu u korenu njihovih odluka imam da kažem da u to niko ne veruje ma koliko se kleli u prolećne pljuskove i svoje doktorate (sumnjive i nesumnjive).

Ne znam da li treba podsetiti kombinovani trust mozgova da je jedan bolnički dan prilično skup, a da je Srbija naređala nekoliko stotina hiljada bolničkih kovid dana, da ne spominjem koliko će ih naređati kad se stvore uslovi za početak lečenja zapostavljenih boljki.

Dr Janković kaže da se KŠ ne deli na nas i njih (medicinski i nemedicinski deo).

Važno je znati, a dr-ima ne ide u prilog.

Nataša je pokrenula zanimljivo pitanje: hoćemo li dobiti uvid u zapisnike sa druženja članova ovog naprečac sklopljenog vladinog tela.

Bio bi to srpski best seler i dobar izvor informacija kad se jednom pokrene pitanje odgovornosti.

Naš mentalitet ne ogleda se samo u zaštitničkom odnosu prema kafani kao instituciji već ga određuje i onaj deo koji se u kafani često vidi i u njoj gaji.

Alkoholizam.

Pijančenje pa kajanje (uz suze i ostale efekte), obećavanje da do iste greške neće doći u budućnosti i gaženje preko obećanja (nama iskustvo ne znači mnogo).

Pametni bi postupili pametno, nepametni ne mogu bolje.

Poslednji utisak je tužan.

Profili na društvenim mrežama žive duže nego njihovi vlasnici.

Stigla mi je info da je drugarici preminuloj prošle godine rođendan.

Na njenom profilu se nižu čestitke. U ovom globalnom selu neke informacije putuju godinama.

Da zaključim, malo radosti, malo tuge, mnogo zbunjenosti u godini kovida 19.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.