Koliko se sećam, pripadnicima gej zajednice obećano je da će se do kraja godine legalizovati istopolna partnerstva. Da li je iko naseo na obećanje?
Svako sa dovoljno zdravog razuma i neznatnim iskustvom života u Srbiji zna dobro da ne treba trošiti energiju na prazne priče. Gospodin Ružić kaže da se nisu stekli uslovi. Dodajem da je veliko pitanje kada će, jer mi nismo u stanju da pređemo preko najsitnijih razlika, da prihvatimo bilo šta čega nema u našim balkanskim porodičnim bukvarima, ne samo sliku dvojice muškaraca ili dve žene kako se drže za ruke. Primera radi, zar stvarno u 21. veku moram da objašnjavam nekome zašto ne jedem meso? Da se pravdam i prelazim preko nepristojnog coktanja ili okretanja očiju. Razlike ne praštamo, ali nepristojnost negujemo kao dragoceno nacionalno nasleđe.
Na sajtu Carnexa u delu gde su tekstovi o raznim temama stoji članak o vegetarijancima koji foliraju da ne jedu meso ili koji se posle salate u restoranu, krišom, da ih ne vide prijatelji, najedaju slatkiša. Ne znam ko je autor. Narod, verovatno.
Prvo, šta se koga tiče da li posle salate u restoranu idem u poštu ili poslastičarnicu i šta tamo radim. Drugo, ljudi ne jedu meso iz raznih razloga, ne obavezno zato što žele da se hrane zdravo. Tako se životni stil koji podrazumeva povrće za ručak vrlo dobro slaže sa slatkišima za doručak, užine i večeru.
Ako ja ne ulazim u to kako neko može da jede prasetinu ili termički obrađenu bilo koju dugu životinju, očekujem da mene ostave na miru kad naručim grilovano povrće (često jedino jelo bez mesa po restoranima različitog ranga).
Sećam se šoka dobrodušnog šumadijskog konobara. Rekla sam mu da od tri ponuđena jela: mešanog pečenja, pljeskavice i karađorđeve šnicle ne bih nijedno jer ne jedem meso. Snuždio se, konsultovao se sa kuvarom i doneo mi bećar-paprikaš po kome su plivale kriške slanine. Kad sam se začudila što se po dinstanoj paprici rastegla slanina, razrogačenih očju, s prekorom, pitao me je: Zar vi ni slaninu ne jedete?
Bila sam najproblematičniji gost hotela. Nikom nije palo na pamet da ima onih koji ne jedu po istom meniju.
Zato, molim da se u Ustav stavi kako je svakom čoveku zagarantovano pravo na kulinarsko opredeljenje, te da se vegetarijanci zaštite od diskriminacije i da se u jelovnike ubaci više nemesnih novina. Takođe pozivam proizvođače mesa i mesnih prerađevina da obrate pažnju šta pišu. Reklama je OK, ruganje nije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
