Spasilac 1

Filmmejkerima je pošlo za rukom ono što sam mislila da nikom neće: ogadili su mi Betmena.

Taj pravedni, vešti, superzgodni, tajanstveni, večno mlad NJujorčanin postao je težak smarač.

Film je dugotrajno i mučno čekanje kraja.

Svih tri sata sam se pitala šta je to do čega moj um ne može da dođe, o čemu se tačno radi.

Ili film ne pretenduje na to da ponudi jedan odgovor nego je zapravo košmar od hiljadu priča.

Da, pitala sam i zašto svi junaci šapuću (osim ludaka pri kraju koji se dere i vrišti).

Valjda bi to trebalo uz silne sloumoušne, pljuskove u noći i kadrove ulica kao skinutih sa satelitskih snimaka Mariupolja da nam pojača misterioznu atmosferu.

Nije uspelo, zvuči kao erotski film sa astmatičnim seniorima.

Ovako, ono što može da se sklopi od silne mafije, podmitljivih pandura i političara, izneverenih građana i trulog grada jeste da su svi (ili gotovo svi) ukaljani.

Ali to smo znali, zar ne?

Šta je novo?

Ništa.

Potere, poplave, eksplozije, maštovita ubistva, obavezan ludak koji mrsi konce svima i koji u svom ludilu stiče pratioce spremne da pođu za njegovim sumanutim, grandioznim naumom, koji u stvari i ne znam koji je.

Da očisti grad od ološa, recimo.

Nešto kao ideja koju u bunilu planira da sprovede Skorsezeov Travis.

Dakle, ni tu nema novina.

Na kraju filma, sela sam da saberem šta sam gledala satima.

Imamo zbunjenog pravednika, korumpiranog političara, čoveka koji leti, ženu koja grebe.

Imamo nemoguću ljubav, tajnog oca, potencijalno čedomorstvo, potencijalno oceubistvo, hoću-neću romansu, zagonetke od kojih zavisi život, pametnjakovića koji ih rešava, pametnjakovića koji odgoneta i shvata da je on sledeća žrtva, da čak ne samo što mu se loše piše, već i da on ima putera na glavi, imamo i spasioca, inicijaciju, mnogo tajni, spoznaju da roditelji nisu vile i vilenjaci… Itd.

Imamo materijala za celu godišnju holivudsku produkciju.

Pretpostavljam da ih je mrzelo da razlažu čitav ovaj džak čvorova nego im je lakše bilo da sve gurnu u tri sata, oboje u tamu, pospu pljuskom i odšapuću.

Kad se baš potrudim da utešim sebe što sam pukla vreme koje sam mogla da posvetim hodanju divnim ulicama grada, napokon praznim, i da izvučem nešto važno i pametno iz filma, jedino što mi pada na pamet jeste to da je svugde isto i da bolje neće biti, ni u zbilji, ni na platnu, u NJujorku i u Beogradu.

Korupcija i prljavština su neizostavni stanovnik grada. Ni Betmen tu ne može ništa, dakle nema nade.

Umesto da svet učini boljim, Spasilac je postao zbunjen i dosadan.

OK, fotografija je morbidna, ali dobra. Uopšte, fino dizajnirano maltretiranje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.