Ekipa 1

Dok je redovnim konzumentima Tvitera i Fejsbuka odmah pred očima iskrsla „deljena“ fotografija generalnog direktora fudbalske sekcije istog Sportskog društva u društvu nekih od opasnijih „vođa“ pristalica mrskog im Partizana.

Kako to već biva kada se posumnja u nečiju vernost klubu i „svetim“ bojama, meta verbalnog obračuna optužena je za izdaju, uz jasnu poruku „marš iz…“ i običajno slanje u tandariju, ovog puta „grobarsku“.

Ko zna, možda bi paravojska sa severne tribine „Rajka Mitića“ prećutala zajednički ručak alfe i omege srpskog šampiona s pripadnicima suparničke paravojske sa južne tribine stadiona večitog rivala da, prvo Krik a onda i bezmalo svi drugi, mediji van domašaja vlasti, nisu za istim stolom prepoznali Aleksandra Vidojevića i Nemanju Srećkovića, dobrim poznavaocima prilika u beogradskom podzemlju poznatim kao članovima nasilne huligansko-kriminalne grupe „janjičari“. Ili ti bliske saradnike ubijenog Aleksandra Aleksandra Stankovića, čija je „profesionalna“ biografija prepuna krivičnih dela i izrečenih zatvorskih kazni, nikada izdržanih jer ih je u uličnoj sačekuši ubijeni Sale Muavi, uz mig sudija, volšebno odlagao sumnjivim lekarskim opravdanjima.

Naredni dani i nedelje pokazaće da li će se nesmotrenost s početka priče obiti o glavu Terziću, jer duga istorija iživljavanja tzv. viđenih „delija“ nad klubom i pravim navijačima pokazuje da protiv koga se digne kuka i motika sa Severa tome su odbrojani dani u kancelarijama ili svlačionicama nekadašnjeg evropskog i svetskog prvaka.

Što je više više interna stvar nego opšte dobro, mada u LJutice Bogdana vole da veruju da je Crvena zvezda jedan od stubova srpstva. Mnogo je problematičnija činjenica da su u istoj ekipi, povodom dana Republike Srpske, ručali sin njenog faktičkog vladara i predstavnika u Predsedništvu BiH i Milana Dodika (Igor) i naslednik prvog čoveka Srbije Aleksandra Vučića (Danilo), mada je drugi sa pripadnicima iste grupe viđan i na utakmicama naše reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Rusiji.

I pretprošlog leta i ovog januara, u svakoj normalnoj državi to bi bilo nedopustivo mešanje „baba i žaba“. I bilo bi kažnjivo. U najmanju ruku javnom samokritikom.