Kolumne

Ko su „oni“

Ko su „oni“

Dvadesetak godina otkako traje ovaj neverovatni razmeštaj po teritorijama, kućama, nacijama, entitetima, etnicitetima, identitetima, porodicama, i artikulisanje vlastitog položaja unutar tog razmeštanja, ratom, etničkim čišćenjem, pa eksproprijacijom ili privatizacijom nekadašnje opšte imovine od strane militarnih, subordiniranih paramilitarnih jedinica, a potom partija, „interesnih grupa“ i pojedinaca, ovo prebrojavanje civila po državama, regionima, kantonima, kvartovima, familijama, feudima, strani ili međunarodni novinari, magistranti, doktoranti i diplomati, obično pitaju, pri pokušaju analize politika, ili opisa slika, ko su to „oni“, ko su nosioci razornih politika, šta je uzrok uništavanja i samouništavanja.

Prvomajska

Prvomajska

Prođe još jedan Prvi maj. Ovom rečenicom sam započeo, pre tačno godinu dana, svoju prvu kolumnu za Danas. Red da tako započne i ova poslednja.


Gospođa Dafi

Gospođa Dafi

Prilikom jednog zasedanja Skupštine Kraljevine Srbije tadašnji predsednik vlade Nikola Pašić poslanicima se oštro obratio. Na to je nesumnjivo opozicioni poslanik iz klupe dobacio: „Ovako nešto Gledston (tadašnji predsednik britanske vlade) nikad ne bi rekao u parlamentu!“.

Čiji praznik? Kakav praznik?

Čiji praznik? Kakav praznik?

Kada ovaj sastav dođe u čitaočeve ruke, biće tačno trideset godina kako je „Otišao Tito preko Romanije“, što reče Krleža. Tako da se u to neću mešati, a koga zanima, neka uzme „Vreme“ od prošlog četvrtka: tamo ima briljantan tekst o Titu starog gospodina Ivanjija, kome se ne može ni dodati, ni oduzeti, pak me je sramota da kažem bilo šta posle toga. Eto.

Upotreba deteta

Upotreba deteta

Dvanaestogodišnjak se, na jednoj nacionalnoj TV, požalio kako mu se „uskraćuje pravo na izražavanje“, samo zato što je dete, što se, kako objasni, u „demokratskim društvima zove ejdžizam – diskriminacija na osnovu starosne dobi“.

Asistencija otkriva talenat

Asistencija otkriva talenat

Jeste prošlo poprilično od finala NLB lige, ali čini mi se da ona Kecmanova lopta, usmerena božjom rukom, još uvek leti ka središtu obruča i pokazuje pravo stanje u regionalnom basketu, odnosno apsolutnu dominaciju srpskih timova. Naime, od aprila 2004. godine osvajači prstena bili su isključivo domaći klubovi: Partizan četiri, FMP dva i Hemofarm jednom. Zato i (ne) čudi „dobrovoljni pristanak“ naših timova da peto mesto u NLB ligi bude prodato za, recimo, simpatičnih 500 000 evra češkom Nimburku. Mada, ako ćemo „pošteno pa ko koga prevari“ – novci i trgovina svim i svačim uvek su bili jak motiv za razdor u našem narodu, a samim tim i u sportu. Drugačije, dva naša tima (ne treba valjda da pišem koja i zašto?) digli su dva pionirska Titova prsta „za“ samo četiri predstavnika Srbije u regionalnoj košarkaškoj ligi, dok su klubovi iz okolnih država to jedva i dočekali.

Šezdesetpetogodišnjica titoizma

Šezdesetpetogodišnjica titoizma

Na današnji dan se navršava trideset godina od smrti Josipa Broza, a popularnost mu ne opada, štaviše u neprestanom je porastu. Može se o počivšem maršalu misliti i ovo i ono, ali mu se ne može poreći da je bio čovek od formata. Oni koji pamte njegovu trideset i pet godina dugi vladavinu, sa nostalgijom se sećaju idiličnih SFRJotovskih vremena. Istina, jugoslovenska idila zasnovana na inovativnom konceptu samoupravljanja (koji tek poslednjih desetak godina daje zrele plodove) dosta je dugovala bipolarnoj podeli ondašnjeg sveta.

Bruka fejsbuka

Bruka fejsbuka

Nikad mi se nije sviđao taj Facebook. Na prvom mestu kao savršeni medijum za mlaćenje prazne slame, potom kao raj za morone, manijake i suklate svih vrsta i, konačno, kao idealno mesto za raspirivanje mržnje i podstrekivanje nasilja. Ali čak i da me prezident postavi za premijera-diktatora – što kako stvari stoje uopšte nije isključeno – u slučaju FB-a ne bih iskoristio širinu ovlašćenja i zabranio ga.

Pro(sj)zački narod

Pro(sj)zački narod

Nadam se da će te „s fejsbuka“ koji prete predsedniku Tadiću otkriti, te da će ih – ako nije reč o šali dokonih klinaca, već stvarnim pretnjama opskurnih i egzotičnih likova – i procesuirati, mada će im dovoljna kazna biti i trajna zabrana učlanjenja u SNS.

Pobeda za kontejner

Pobeda za kontejner

I Cibona je slavila… Šezdeset stotinki sekunde, doduše, treptaj oka, samo česticu vremena koliko je trajao let lopte koju je ka košu Zagrepčana katapultirao Duš(m)an Kecman. A onda su sportski čestitali stvarnom pobedniku i posvetili se lizanju rana.

Operišimo se kod nas

Operišimo se kod nas

Poznato je da sam ja strog, ali pravičan. Sad moram da branim Tomicu Milosavljevića, pa to ti je. Elem, Tomica se operisao u Nemačkoj, a ovde se podigla halabuka koja me jako podseća na onaj večni kretenizam – „kupujte naše“. Ta je sublesasta parola u direktnom srodstvu s pompeznim budalaštinama tipa „mi možemo i ono što ne možemo“ i mnogim drugim od čije se besomučne upotrebe nisu izlizale one nego – Srbija.

Protiv dve strane

Protiv dve strane

Jedan od važnijih profesionalnih i etičkih imperativa novinarstva je nepristrasnost. Dotična vrednost je sastavni deo praktično svih novinarskih kodeksa na planeti. U praksi, to se obično postiže izveštavanjem o obe strane nekog događaja i podvodi pod vrednost uravnoteženosti. Na primer, u izveštajima ili reportažama koje se tiču nekog sukoba, uvek će postojati dve strane i građani treba da znaju i šta druga strana sukoba misli o svemu.

DS, PMS, SNS i PUPS

DS, PMS, SNS i PUPS

Garantujem vam ovom sedom kosom i ćelavom glavom da će prvi zakon u Srbiji biti povećanje penzija za 50 odsto – rekao je u Leskovcu pre otprilike dve godine Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade Srbije.

Kako do čistih kanala?

Kako do čistih kanala?

Lele, majke. Prezident nam izgleda izgubio živce. Otišao na par dana u inostranstvo, a subjektivne i objektivne nepravilnosti se namnožile. Nisu čistili kanale u nekoj varošici, voda nadošla, javašluk je plaćen poplavljenim domaćinstvima. Hiperaktivan kakav je, prezident leti na lice mesta da (ne)odgovornima očita bukvicu. Postupak hvale vredan.

Tomica je podneo ostavku

Tomica je podneo ostavku

Građaninu i čoveku Tomici Milosavljeviću želim brz i uspešan oporavak, želim mu dobro zdravlje ubuduće, njemu i njegovoj porodici želim sve najbolje.


PrvaPoslednja