Kolumne

„LAGER“

„LAGER“

„Kosovo je naš Jerusalim“, rekao je Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova u nedeljniku Špigel, gde je rekao, između ostalog, da se „mogu predvideti krize u budućnosti i da će geopolitička cena biti visoka ako Evropska unija bude zaboravila Zapadni Balkan“.

Milkina sigurna kuća

Milkina sigurna kuća

Voleo bih da mi neko objasni zbog čega je svesrpska udarna vest bila da je nosilica ordena Svetog Save, Milka Forcan, napustila Miškovića i Deltu i otisnula se na nemirnu pučinu consultinga. Jeste da ovde nema naročitih novosti, pogotovo ne onih dobrih, ali u normalnoj zemlji bi promena Milkinog radnog mesta zasluživala ne više od par redaka u ekonomskoj rubrici. I to bi bilo sve. Ali u zemlji gde štampa strogo vodi računa koja pevaljka nosi gaće, a koja ne, Milkina iznenadna odluka izazvala je nepodeljenu medijsku pozornost. Kako to u ovoj mitomanskoj sredini biva, izveštaji o samoprivatizaciji ugledne privrednice krcati su metaproznim nabojem.

Ironija, bol i smeh Kariba

Ironija, bol i smeh Kariba

Književnicu Džamejku Kinkejd (1949) književni kritičari odavno smatraju za jednu od najznačajnijih predstavnica postkolonijalne književnosti. Nažalost, ova književnost nije dovoljno poznata kod nas naprosto zato što se urednicima ovdašnjih izdavačkih kuća ne čini dovoljno zanimljivom odnosno nije komercijalna i ne spada u kuvare, ljubiće, priručnike za sve i svašta koji se po prirodi stvari dobro prodaju čim imaju oznaku „bestseler“.

Od Pepersa do Neđa s Manjače

Od Pepersa do Neđa s Manjače

Pored spektakularnih scenskih rešenja i pesmica koje se zaborave istog trenutka kada se čuju, najzanimljiviji deo ovogodišnjeg „Evrosonga“ (kao uostalom i mnogih prethodnih) jeste sam čin glasanja koji se ranije redovno završavao tek sledećeg dana s obzirom na to da su žiriji iz studija sporo iščitavali svaki poen, a voditelji u živom prenosu to isto prežvakavali na engleskom, francuskom i maternjem jeziku.

Srbija među putositnicama

Srbija među putositnicama

Mesec i nešto nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, bilbord sa porukom „Pogledajte semafor“, u državnoj kampanji „Kosovo je Srbija“, hvalio se „rezultatom 160 : 32 za nas“.

Goli u grobu

Goli u grobu

Stiže preko Atlantika crna vest da je umro glumac Denis Hoper koji će, ako ni po čemu drugom, ostati upamćen kao reditelj, koscenarista i saputnik Pitera Fonde u legendarnom roud moviju „Goli u sedlu“. Između ostalih opičenih likova, u tom se filmu – u jednoj od svojih prvih rola – pojavljuje i Džek Nikolson. Sećate se: dvojica momaka urade neku drogu, pa na čoperima potegnu u Nju Orlienz. Usput pokupe nekog hipika koji ih svraća u komunu i dobro ih nakljuka LSD-jem. (To su oni kartončići koje je Fiškal svojevremeno stavljao u kafu mnogim ovdašnjim politikantima i biznismenima.) Ali, ako se dobro sećam, i Vajat (Fonda) i Bili (Hoper) tom prilikom popiju bad trip. Priviđaju im se svakakve sanđame i karakondžule; naše junake obuzimaju crne slutnje.

Ne tako tihi okean

Ne tako tihi okean

Na neki način, televizijska serija kao forma doživela je svoju labudovu pesmu 2001. godine, kada se u vakuumu globalnih događaja, između Kosova i 11. septembra, pojavila mini-serija „Band of Brothers“ (Braća po oružju), u Srbiji gledana piratskim putem, preko holandskih satelita ili prvih divx-ova. A danas, u nekom vrlom novom vremenu, plakati za mini-seriju „Pacifik“ ukrašavaju svaku drugu autobusku stanicu.

Satelit i otpisani

Satelit i otpisani

Nešto se tu desilo, čim je Mlađa Dinkić osetio potrebu da se indignira na svog bivšeg ministra odbrane SiCG, Prvoslava Davinića (koga su u vojsci zvali Prvoljub, po onom liku iz serije „Lift“ koga je igrao sjajni Nebojša Glogovac – ako se neko seća). Reč je, naravno, o satelitskim uslugama koje nam ne trebaju, a koje smo hteli da kupimo parama koje nemamo. Sada ispada da smo Izraelcima dužni nekoliko desetina miliona evra za uslugu koju nam nisu isporučili, jer je Prle potpisao nešto za šta tvrdi da nije obavezujući ugovor – dok londonska arbitraža tvrdi da jeste. Davinić je, kao nekadašnji međunarodni činovnik u UN i kao diplomata kod Slobe, morao znati kako britansko pravo na te stvari gleda. Na prvi pogled čini se da je tu sve jasno i da se neko neće dobro provesti.

Događaj

Događaj

Dogurali smo dotle da su pozorišni događaji ako ne stvarniji, a ono zanimljiviji od događaja u takozvanoj realnosti. Mislim na predstavu „Događaj u stanu broj 2“ Narodnog pozorišta iz Šapca u adaptaciji i režiji Nikite Milivojevića. Predstava je zasluženo osvojila sve glavne nagrade na nedavno završenom festivalu „Joakim Vujić“ koji je tradicionalno (ali ne uvek obavezno i pravedno) u zasenku „Sterijinog pozorja“. Tekstualni predložak ovog komada zapravo je pačvork napravljen od tekstova ruskih avangardista. Ali priča koju nam je ispričao Nikita Milivojević ne samo da nije pačvork, nego je krajnje konzistentna, a – uzgred – i veoma poučna. Elem, u stanu izvesne usedelice ili raspuštenice Ere (ako se ne varam) Nikolajevne iznenada se, jedan za drugim, pojavljuju odavno pomrli ruski klasici,Čehov, Gogolj, Puškin i Tolstoj. Domaćici i publici, ruski klasici svoje zagrobno pojavljivanje uverljivo pravdaju nespornom činjenicom njihove literarne besmrtnosti.

Vampir Ratko

Vampir Ratko

Događaj se zbio davne 1993 – Rade Šerbedžija je te godine pobegao od eksjugoslovenskog ratnog ludila u London. Supruga Lenka radila je u bolivijskoj ambasadi, a on nije radio ništa. Sve obaveze su mu bile da preko dana prošeta svoje ćerkice po gradu. Uzme dečja kolica pa u londonsku maglu. Na nekom semaforu zaustavi ga žena.

Ko prokonta skontaće

Ko prokonta skontaće

Kad sam jednom davno svratio na VMA, handrilo me, tamošnji jedan kičmolog odredio mi je zanimljivu terapiju – trpi i pati, naročito kad mijenja vrijeme i nemoj spavati u kombiju. Rekoh što u kombiju, kaže iskrivit ćeš se, trebaće ti ohoho da se ispraviš.

Banana republika

Banana republika

Dugujem nekoliko pojašnjenja nekim mojim drugovima i poznanicima, inače čestitim i dobrim ljudima, koji mi prebacuju da previše crno gledam na stvari i da Srbiju predstavljam gorom nego što jeste. Pojašnjenje prvo i najvažnije: Ovde se još uvek, ne toliko iz neznanja (mada i ono ima zapaženu ulogu) koliko iz pogodnosti za svakakve manipulacije geografski pojam Srbija neprestano meša sa državom Srbijom. U Srbiji kao realnom prostoru, nastanjenom stvarnim ljudima, nastaje država Srbija, krajnje apstraktan pojam čiji je smisao uređenje teritorije i odnosa među ljudima.

Piiiiiiip!

Piiiiiiip!

„Aj’ ne seri“, smireno je, kao da zabrana dotične radnje ne izlazi iz njegovih usta, reagovao Milorad Dodik, premijer Republike Srpske na primedbe koje mu je ovih dana, u jednoj TV emisiji, uputio anonimni gledalac. Hepening se zbio u emisiji „Stav“ na TV Kanal 3 iz Prnjavora.

„Ćeranićka“

„Ćeranićka“

Nadam se da bar tradicionalnom čitaocu Danasa neću otkriti tajnu ako napišem: Farma nije na imanju u Lisovićima. Mi smo Farma. Sa imanja nas gleda i procenjuje državna kamera, dežurno oko Velikog Brata, 24 sata zagledamo u svoj eksperiment, u pravi rijaliti koji se zove Srbija. U nas. Da li je to smešno? Ne. Mislim da je to prljavi horor u režiji marketinških frankenštajna.

PrvaPoslednja