Kolumne

Brankica

Brankica

„Žao mi te, ima da te boli“, saosećajno je nekakav bilmez na Fejsbuku napisao poruku Brankici Stanković. Duševno, toplo, ljudski, gotovo, kao kad bi se dželat sažalio na osuđenika i, pre nego mu sekirom odrubi glavu, lično mu uslišio poslednju želju i otpevao omiljeni refren. Bolid sa Fejsbuka i dželat iz srednjeg veka imaju još nešto zajedničko: prvi identitet krije nick-om, drugi kapuljačom.

Voždovačka riblja čorba

Voždovačka riblja čorba

„Voždovac ili smrt – odlučite sami“, poručivali su građanima. „Zašto se ponašate kao da su izbori na Voždovcu pitanje života i smrti“, pitali su zatim isti ti. Tako je stvorena nerealna slika da su se u Srbiji odigrali, ne opštinski, nego, kakvi izbori? Historijski, jakako!! Najznačajniji politički događaj posle Kosovskog boja, Maričke bitke i „seče knezova“. Zašto?

Vožd ovac(a)

Vožd ovac(a)

Još od kada mi se rodila ćerka nisam imao srećniji dan u životu, izjavio je Aleksandar Vučić povodom porođaja Srpske napredne stranke na Voždovcu. Za to mesto ste sigurno čuli. Ako u međuvremenu niste ogluveli, poludeli ili rešili da se preselite u Stepojevac, kako po čitav dan s dramatičnim razvojem TV Dnevnika ne bi intimno proživljavali problematiku ripanjske kanalizacije, visinu ivičnjaka u Pinosavi, čkiljenje ulične rasvete u Jajincima i neprevaziđeni intelektualno-turistički kapacitet pitoresknih Zuca.

Autonomija i femkanja

Autonomija i femkanja

U jednom sjajnom iako kompleksnom teorijskom radu iz 1936. godine, veliki sociolog Robert K. Merton bavio se veoma zanimljivim fenomenom: nepredviđenim ili nenameravanim posledicama onoga što radimo. Dakle, rezultatima naših aktivnosti koje uopšte nismo hteli da se dogode kada smo planirali tu aktivnost. Fenomen je banalan i poznat: razmenili smo par rečenica sa nekom devojkom, bez namere da ona završi u našem krevetu.

Čekajući smak sveta

Čekajući smak sveta

Skup sto devedeset dve države u Kopenhagenu pokušava da izbavi sopstvenu planetu od propasti. Pre sedam decenija Orson Vels je u Americi glumačkom veštinom izazvao paniku radio programom o „iskrcavanju Marsovaca“. Sada su, međutim, ozbiljne vlade i naučnici zaista zabrinuti za sudbinu sveta, ne zbog gostovanja vanzemaljaca, već zbog samoubistvenog ponašanja domaćina – bogatih i siromašnih pripadnika ljudskog roda – koji uveliko sami sebe guše.

Demokrate u Vrbasu, naprednjaci na Voždovcu

Demokrate u Vrbasu, naprednjaci na Voždovcu

Priznajem da sam iznenađena rezultatima izbora na Voždovcu. Mislim da su mnogi analitičari i istraživači javnog mnjenja takođe iznenađeni, ali ne žele to da priznaju. Ja pošteno priznajem. Ne iznenađuje me to što je Srpska napredna stranka dobila najviše glasova, već to što je lista „Za bolji Voždovac“ dobila toliko malo. Sigurno su iznenađeniji od mene bili u DS, što pokazuje i atmosfera u izbornoj noći, ali i to što inače sveprisutnog Dragana Đilasa dva dana nije bilo u medijima.

Leba i masti

Leba i masti

Preksinoć kad se vratih iz Novoga Sada, u kasne sate, posle snimanja „Peščanika“, mnogo sveta, ljudi stoje dva sata, baš hoće da čuju, da znaju, da razgovaraju, da budu jedni sa drugima, „suočavam“ se sa knjigom Dejana Novačića „Emigrantski kuvar“. To je onaj autor čiji je raniji priručnik bio „Jugoslavija za ponavljače“, pa sam se setila i priručnika „Sto i jedan način prelaženja Berlinskog zida“, ili priručnika „Sve što ne znate o seksu, a ne usuđujete se da pitate“, i redom. Dakle, „Sve što ste oduvek hteli da znate o jugoslovenskoj kuhinji, ali nemate više koga da pitate“.

De(es)centralizacija

De(es)centralizacija

Reče nam prošle nedelje predsednik RS i DS Boris Tadić da neki ministri ne rade svoj posao dobro, ali nas ne podari saznanjem kako se ti loši činovnici zovu.

„Jeste važno“, raspišite izbore i – pobedite!

„Jeste važno“, raspišite izbore i – pobedite!

Dok još nije dockan, dok još drži stvari pod kontrolom, dok još ima čime opipljivim da se pohvali – ukidanjem viza, biće odmrzavanjem Prelaznog sporazuma, možda… – predsednik Republike mora, već danas, da raspiše vanredne izbore na svim nivoima. Ako misli da pobedi. Sutra već može da bude „kasan datum“, kako je nekoć, priča se, zborio večni Baki Anđelković. Ovo je moj besplatan savet predsedniku Demokratske stranke.

Brza pruga u košarci?

Brza pruga u košarci?

Nisam pobornik bilo kakve gužve, osim na terenu, u igri, a posebno ne u Košarkaškom savezu Srbije. Ali, ako se iz meteža porodi boljitak za domaći basket – pozdravljam! Još manje se opredeljujem u politici, pa makar i sportskoj, jer odatle se redovno izlazi sa blatom na licu ili, još gore, duši. Međutim, navešću neka trenerska razmišljanja kao odgovor na nepostavljeno pitanje: zašto je dobro da Dušan Ivković poradi još dublje na košarkaškoj tematici?

Tjednik na ćirilici

Tjednik na ćirilici

U petak su se u Hrvatskoj na kioscima pojavile „Novosti“. Ne „Večernje“, nego „Samostalni srpski tjednik“ koji izdaje Srpsko narodno vijeće. Bio je to mali korak (iskorak, rekao bih) za hrvatski medijski prostor, ali veliki za ono malo Srba u Hrvatskoj (4,5 posto: taman za jednu kockicu u hrvatskom grbu, kako su „Novosti“ to prikazale). Da bi se značaj ovog ulaska u javnost i izlaska na kioske razumeo u potpunosti, treba reći da je prvi broj u opštoj prodaji broj 520.

Umrlo zlatno pravilo trenerskog posla

Umrlo zlatno pravilo trenerskog posla

Nedavno učešće na specijalističkom kampu za mlade košarkaše u Beogradu uverilo me je u ono što već znamo, što je etalon: majdan talentovanih dečaka ni izbliza nije iscrpen. Obrnuto, njih je skoro dnevno sve više. Tako da, glasno razmišljam, nije u deci srž problema, kad je već otvorena Pandorina kutija srpske basket-krize, nego u svim ostalim strukturama, pre svega u nama trenerima. Po prirodi posla, zvanju, a i suštinski, kako hoćete.

Sviraj to ponovo, Sem

Sviraj to ponovo, Sem

Kazablanka… Internacionalno čvorište južno od Haga, uzvitlano odozdo, od danonoćno uzavrelog karusela Autokomande, pa gore, Vojvode Stepe, sve gore, do Trošarine i dalje, još dalje, do Kumodraža, Belog Potoka, Ripnja… Do veličanstvenog Avalskog tornja, simbola neugaslog prkosa i digitalizacije.

Koštunica na ulicama

Koštunica na ulicama

„Molimo građanina Srbije koji 19. decembra poslednji bude napustio zemlju da ugasi svetlo“. U potpisu – „Vlada Republike Srbije“!

Krava u moru

Krava u moru

Isprva nisam mogla da dokučim zašto je ukidanje viznog režima Srbiji od strane EU, bar na tren ujedinilo dve Srbije – svako ko iole drži do posebnosti svoje proeuropske reputacije tu vest je dočekao sa upadljivom dozom jal’ ironije, jal’ prezira jal’ravnodušnosti; a svako kome se oduvek fućkalo za to što smo osuđeni na „ostajte ovde“, izrekao je očekivano „tja, i to mi je vest!“ Da spoznam zašto su svi oni pametniji od nas koji smo se do suza radovali, verujte ako hoćete – pomogla mi je jedna krava. Hvala ti, kravice!

Prva Poslednja