Kolumne

SMS za Krstića

SMS za Krstića

Izgleda da je Tadićev mobilni bio isključen, pa je Telekom moj SMS predsedniku preusmerio na broj Nebojše Krstića. A on ne bude lenj, sedne pa ga prokomentariše na blogu B92 i tu se podigne malo prašine. Krle veli da je moje viđenje stanja stvari uglavnom tačno, a da bi on u nekim stvarima bio i radikalniji. Ali, veli, ja samo dijagnostkujem, a nikakva rešenja ne nudim i pri tome prebacujem svu odgovornost na pleća Borisa Tadića.

Smisao države

Smisao države

„Optuživan sam 14 puta i uvek bio oslobođen. Znači, ili sam nevin ili sudije ne znaju svoj posao“, rekao je (istinu) Ljubiša Buha Čume. „Drag mi je Platon, ali mi je istina draža“, rekao je Aristotel. Negde između ove dve međusobno veoma povezane izreke staje cela filozofija, alhemija, naučna fantastika, suština i ključ moderne srpske politike.

Partizan je go!

Partizan je go!

„Ovo je i za Savu dobro“, utešiteljski je kriknuo od sreće Nenad Bjeković nakon što je postalo izvesno da je Savo Milošević doživeo debakl u sudaru sa Draganom Đurićem na izborima za predsednika FK Partizan.

Navijam za Đilasa

Navijam za Đilasa

Pre neko veče gradonačelnik Dragan Đilas dao je jednu veoma važnu izjavu. Gostujući u Utisku nedelje, Đilas je poručio firerima sportskih klubova da, ukoliko se na još jednoj tekmi ponove divljanje i verbalni linč, mogu slobodno da svoje igrače i navijače povedu u Košutnjak, pa da igraju na male goliće (košiće). Njegova pretnja nije pucanj iz prazne puške.

Siroti afrički nojevi

Siroti afrički nojevi

„Nojevi zabijaju glavu u pesak.“ Zvuči poznato? Opaska o priglupim nojevima koji u slučaju opasnosti jednostavno sakriju (samo) svoju glavu jedna je od upornijih i popularnijih budalaština koje ljudska životinja neopravdano pripisuje drugim životinjskim vrstama.

Žito(g)rađani

Žito(g)rađani

Ivica Dačić i Svetlana Ražnatović nemaju na prvi pogled skoro ništa zajedničko – on je policajac, ona, reklo bi se, baš i nije. On je diplomirao, ona, reklo bi se, baš i nije. Šta im je zajedničko?

Ode Danon preko Romanije

Ode Danon preko Romanije

Duboko smo zakoračili u dvadeset i prvi vek. Moraćemo dalje, ali bez Oskara Danona. Pojavila se vest „Umro je Oskar Danon“. A onda je ovo naše vreme počelo da se obija o njegovu veličinu. Ogromnu količinu muzike, sledila je tišina. Tako to ima i da bude. Tačka i tišina.

Osećaj za tajming

Osećaj za tajming

U politici je veoma bitno izabrati pravi trenutak, biti svestan okolnosti i vremena ili modernim rečnikom rečeno, imati osećaj za „tajming“. Ne valja trčati pred rudu, ali ni čekati „zaustavno“ vreme. Ima, doduše retkih, situacija kada se poklope kockice, pa sve ide kao podmazano. Srbiji se to retko dešavalo, a osećaj za vreme mnogih naših političara mogao se porediti sa smislom za boje prosečnog daltoniste ili refleksima čoveka u komi.

Krkobabićev prst

Krkobabićev prst

„Kako smo se sastali, možemo i da se rastanemo“, pripretio je, pretprošloga leta, tek ustoličeni vicepremijer dr Krkobabić svojima suvladarima iz Nemanjine. Pa su se, Mirko & Dijana, elem, još jednom presabrali i bilo je povećanja od 10 odsto, pri kursu od 77-78 dinara za jedan evro. Srednji kurs Narodne banke Srbije juče je bio 96,16.

Evropo, evo nas!

Evropo, evo nas!

Danas je veliki dan. Srpski političari su konačno odlučili da je baš danas taj istorijski dan kada Srbija treba formalno da objavi svoju kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji. Već mesecima se ovaj događaj najavljuje uz uveravanja da će to biti posledica „ozbiljnog promišljanja o tome koji je najbolji trenutak za taj veliki korak“.

Kad Kusturica režira

Kad Kusturica režira

Protekla nedelja bila je krcata košarkaškim zbivanjima. Prvo je očekivanu tenziju digao žreb za Svetsko prvenstvo u Istanbulu naredne godine.

Zavrnimo rukav i krenimo ka Briselu

Zavrnimo rukav i krenimo ka Briselu

Beograd, četvrtak, oko devet sati. Udobno zavaljeni u svoja topla vozila, beogradski taksisti polako jezde kroz hladno i snežno jutro ka konačnoj odrednici svih „napaćenih“ građana Srbije željnih pravde, para i prava – zgradi republičke vlade u Nemanjinoj ulici. Kao što Srbija ima četiri stuba svoje spoljne politike, tako su i taksisti, potpomognuti autoprevoznicima, iz četiri pravca krenuli ka zgradi vlade. Čista koincidencija, ali baš patriotski zvuči.

Sve može ali…

Sve može ali…

Spremao sam se, majke mi, da doprinesem popularizaciji gospodina Borisa Tadića. I kao čovjeka i kao predsjednika. Zato jer je i slikom i prilikom, u više navrata pokazao da su u ovoj ovdje zemlji, u kojoj sam trenutačno prizemljen, svi bez izuzetka građani jednaki pred zakonom. Posebno izjavom da će poštovati odluku suda. Il’ će calnut il’ će u Padinjak.

Dogodine u isto vreme

Dogodine u isto vreme

KOD LAZIĆA

Dobro veče, Lazići! Srećna slava, domaćine, sto godina ovako slavio! Dragiša, šta si se ukipio – daj domaćici gerbere…

Milošević VS Dačić

Milošević VS Dačić

Tamo daleko, ranih devedesetih, dok se espesovskoradikalski mrak razlivao ulicama, trgovima i gradovima Srbije, Stadion JNA na Topčideru, sav obasjan reflektorima, bio je jedina oaza slobodoumlja; jedini zabran gde je iskrila ona dragocena čestica kritičke energije; jedino geto gde si mogao, bez posledica, da uzvikneš: „Miloševiću, jebem ti mater“!

PrvaPoslednja