Kolumne

Milošević VS Dačić

Milošević VS Dačić

Tamo daleko, ranih devedesetih, dok se espesovskoradikalski mrak razlivao ulicama, trgovima i gradovima Srbije, Stadion JNA na Topčideru, sav obasjan reflektorima, bio je jedina oaza slobodoumlja; jedini zabran gde je iskrila ona dragocena čestica kritičke energije; jedino geto gde si mogao, bez posledica, da uzvikneš: „Miloševiću, jebem ti mater“!

Teranje pandi na snošaj

Teranje pandi na snošaj

Sedamnaestog decembra 1903. godine, braća Orvil i Vilbur Rajt konstruisali su prvi avion. Međutim, sopstvenom pronalasku Orvil Rajt je namenio prilično ambicioznu istorijsku ulogu: smatrao je da će naprava poput aviona okončati sve ratove u svetu. Pre Prvog svetskog rata, Rajt je pisao kako će avioni ratove učiniti „isuviše skupim, isuviše sporim, isuviše teškim“, pošto će svet biti dobro povezan i istražen, te rat bespotreban. Neko drugi, međutim, avionu je namenio upravo ratnu i ubilačku ulogu.

Čikaške perverzije

Čikaške perverzije

Dok sam pisao kolumnu za jedan ugledni tabloid, redovno mi se javljala izvesna Ljubinka iz Batajnice. Tokom kraćih prepodnevnih razgovora razbuđujućih ko bogojavljensko kupanje, shvatio sam koliko bogatstvo reči pruža srpski jezik, osobito kad se komunicira blagim tonom, tako blagim da je iz pravca Batajnice odjekivao još dugo „voice of Ljubinka“, otprilike dva i po sata pošto bi Ljubinka iz Batajnice zalupila slušalicu, posle kraćeg izlaganja s radnim naslovom: „Sve o mojoj majci“ i „Velika, mrsna, pravoslavna svađa“.

Hod po žici

Hod po žici

Grčki premijer – samo što je sa svojim socijalistima osvojio vlast – našao se između Scile i Haribde. Opasna ptica i pogubni vrtlog u helenskoj mitologiji su gutali brodove i ljude. Morske nemani pripadaju davnom predanju, ali nevolje Jorgosa Papandreua u dvadeset prvom veku nisu manje. Sam predsednik vlade poručuje sunarodnicima da zemlja rizikuje da „potone pod teretom dugova“.

Svetu za Nobela

Svetu za Nobela

Prostori nekadašnje Jugoslavije oduvek su oskudevali u mnogo čemu: miru, parama, obrazovanim građanima, dobrim putevima… Ne možemo se pohvaliti ni brojem Nobelovaca, a lepo narod kaže „jedan ko nijedan“. Građani su, međutim, zaboravili nekada dragu zanimaciju-predlaganje kandidata za Nobelovu nagradu za mir.

Carevo novo odelo

Carevo novo odelo

Car je, stvarno, naš marketinški imperator. Tek što je Đelićima, Krkobabićima i ostalim Dinkićima – ako ne laže kolega mi po funkciji (mislim, kolumni) Zoran Živković – dekretom pogasio „ložione“, sam se zaigrao „ćorave koke“ s narodom, pa iz „low profile“ faze, u ciglo četiri dana, uskočio u „high visibility“ etapu komuniciranja s narodom.

Brze pruge lapovačke

Brze pruge lapovačke

Već nekoliko puta ove godine grupa radnika građevinskog preduzeća „Prvi maj“ blokirala je kod Lapova prugu Beograd – Niš, kod srpskih političara omiljenu pod nazivom železnički Koridor 10. Blokada se ponavlja već nekoliko puta ove godine, sa istim razlogom.

Brankica i navijači

Brankica i navijači

Možda je ovoj temi sve rečeno: zgranuli smo se, moralizirali smo uopšteno, protestovali indignirano, užasnuli smo se odgovarajuće, podržali, izrazili smo duboku zabrinutost, pozvali vlast da zaštiti i procesuira, smatrali smo i ukazivali. Više od toga – kao ljudska bića, državljani i javnost – nismo ni mogli.

Gledaju Džordana, ne Džeksona

Gledaju Džordana, ne Džeksona

Upuštajući se u avanturu pisanja kolumni o aktuelnom trenutku srpske košarke, računao sam na „ljutnju“ pojedinih ljudi koji vode naše najjače klubove, nadobudnih menadžera, svekolikih mešetara i sitnih prevaranata do sto evra – ali ne i kolega! Međutim, čini se da su se pojedini treneri, iako neimenovani, prepoznali, što i nije tako loše, a što govori o stvarnom, a ne virtuelnom postojanju problema. Stoga, bez obzira na dečije durenje zbog lilihipa palog u blato, nastaviću skeniranje i svog esnafa, sa jedinim ciljem – da se neke stvari prebace u pozitivu, iznad nule…


Složna braća

Složna braća

U gotovo pravilnim vremenskim razmacima po medijima započinje jadikovka o jednom od najlažnijih srpskih mitova – o famoznoj „srpskoj neslozi“. Zahvaljujući pravilnosti i stalnosti ponavljanja, fama o toj „neslozi“ vremenom je stekla snagu zakona prirode, postala deo nacionalnog identiteta i stvar koju – sve žaleći slučaj – najglasniji borci protiv nesloge ne bez ponosa vole.

Sudbina Goce M.

Sudbina Goce M.

Tek nedavno opazih čudnu pojavu, u stvari – odsustvo pojave. Već godinama po javnim i kafanskim toaletima nema sočinjenija klozetskih literata koji su neprikosnovenu privatnost ćenife (tu ni Udba tokom upotrebe nije upadala) koristili da se pismeno obračunaju sa režimom (najređe), suparnicima iz kraja (češće) i da se – najčešće – pohvale ljubavnim podvizima sa lokalnim lepoticama. Mada se, ruku na srce, ovde-onde moglo naići i na pokoje hvale vredno i duhovito razmišljanje o prolaznosti i trošnosti ljudskog života.

Brankica

Brankica

„Žao mi te, ima da te boli“, saosećajno je nekakav bilmez na Fejsbuku napisao poruku Brankici Stanković. Duševno, toplo, ljudski, gotovo, kao kad bi se dželat sažalio na osuđenika i, pre nego mu sekirom odrubi glavu, lično mu uslišio poslednju želju i otpevao omiljeni refren. Bolid sa Fejsbuka i dželat iz srednjeg veka imaju još nešto zajedničko: prvi identitet krije nick-om, drugi kapuljačom.

Voždovačka riblja čorba

Voždovačka riblja čorba

„Voždovac ili smrt – odlučite sami“, poručivali su građanima. „Zašto se ponašate kao da su izbori na Voždovcu pitanje života i smrti“, pitali su zatim isti ti. Tako je stvorena nerealna slika da su se u Srbiji odigrali, ne opštinski, nego, kakvi izbori? Historijski, jakako!! Najznačajniji politički događaj posle Kosovskog boja, Maričke bitke i „seče knezova“. Zašto?

Vožd ovac(a)

Vožd ovac(a)

Još od kada mi se rodila ćerka nisam imao srećniji dan u životu, izjavio je Aleksandar Vučić povodom porođaja Srpske napredne stranke na Voždovcu. Za to mesto ste sigurno čuli. Ako u međuvremenu niste ogluveli, poludeli ili rešili da se preselite u Stepojevac, kako po čitav dan s dramatičnim razvojem TV Dnevnika ne bi intimno proživljavali problematiku ripanjske kanalizacije, visinu ivičnjaka u Pinosavi, čkiljenje ulične rasvete u Jajincima i neprevaziđeni intelektualno-turistički kapacitet pitoresknih Zuca.

PrvaPoslednja