Kolumne

Profesionalac

Profesionalac

– Nemoj pače dete, nemoj pače… Daj da čika obriše suzice… Tako… Kaži čiki ko te naljutio. Ko? Onaj tamo bata? Šta, on ti bio najbolji drugar a sad neće više s tobom da se igra? Našao druge drugare? E baš je nikakav. Ma ko ga šiša, igraj se ti s ovim drugim batom.

Izvinite što smo razočarani

Izvinite što smo razočarani

Nije komplikovano, samo su uloge promenjene. Naime, postalo je politički podobno, obavezno – uskoro, verujem, čak i opasno – ne deliti oduševljenje i očaranost onih što slavu stekoše razočaranošću, onih našijeh što šengen-žalopojkama očaravahu svet gadeći se valjda svih postojećih vlada od Đinđićeve do Koštuničinih, već prema nahođenju.

Kusta & Sonja

Kusta & Sonja

Ne znam koliko pratite tekstove, fotke, skupštinska zasedanja, Boris i Dacke u Atini, Boris i Palma u Jagodini, bez Jovanče Micića al’ sa ćuranom na jagodinski
način, sa Sekom bez krkobabića klana, ali sa kikbokserima s Betovenom na usnama umesto s prevaziđenim kosovskim zavetom sa kojim nas je dotukao Koštunica, šest vekova posle Knjaza iz „bijela Kruševca“.

Pravila ponašanja u modernom društvu

Pravila ponašanja u modernom društvu

izvolite, samo izvolite… Upravo završavam… Budite ljubazni pa mi dodajte moj novi penjoar – ne nalazim reči da zahvalim kum Jorgasu što mi ga je poklonio… Zar nije divan?
Ženik: (smeteno) Oh, svakako, svakako, ali, ako smem da primetim, zar nije vreme da pređemo u ložnicu – šta će vam uopšte toaleta? I taj demode korset.

Forsiranje reke

Forsiranje reke

To što nam se dešava možemo nazvati i kulturom obavezujućeg zaborava. Trijumf političara bez svojstava dovodi do vlasti bez svojstava, a ova opet od Srbije čini državu bez svojstava. Državi bez svojstava zbilja svako može da bude i tutor i egzekutor, i nalogodavac i potraživač.

Škola za budale

Škola za budale

Puna škola đaka, niotkuda vrata. U učionicu IV-beee ulazi Profesor.
Profesor: Pomoz’ bog, budale!
Đaci: Bog ti pomog’o!
Profesor: Ko nije na času?
Redar: Jokić.
Profesor: Opet? Evo njemu ponovo jedan minus k’o vrata. Tale, izađi na tablu.
Tale: Ko, je l’ ja?
Profesor: Baš ti.

Gospodari muva

Gospodari muva

Baš je bilo veselo u Skupštini Srbije u sredu, dok je trajala rasprava, pa posle opet glasali prozivkom i izabrali predsednicu. Lepo se videlo da tu nema gubitnika. Svi su bili poletni i razdragani. I onaj ko kosi, i onaj ko vodu nosi. Samo što nam, lole jedne i bećari poslanički, ni sa sve ovom sednicom, đuture s glasanjem i odsutnima kao i brojem prisutnih koji je glasao, i dalje nisu otkrili koji su kosci a koji vodonosci.

Kamen za u glavu ili Povratak u budućnost

Kamen za u glavu ili Povratak u budućnost

Što jes’ jes’: tako treba!
Srbija u cvetu, jednom jedinom. Lepi čovek. Zlaćano sunce zari slobodoljubiva prostranstva i Pre i Posle podne. Njegovi zraci radosno titraju po šumama i gorama naše zemlje ponosne, tamo gde se borovi i jele listom svijaju jedno uz drugoga.

Zemlja sreće

Zemlja sreće

Vladimir Jokić Beograd – ah, to je jedan veliki, veliki vrtić. Prošaran jaslicama. Tu i tamo, ljupko raspoređeni, blistaju obdaništa, zabavišta, igrališta, šešeljišta…
U pesku ispred Gradske kuće, s Andrejom Mladenovićem-Koficom i Aleksandrom Antićem-Lopaticom, igra se najbolji od najboljih u Otadžbinskoj grupi sa posebnim potrebama – Aleksandar Vučić.

Ko šiša Brehta

Ko šiša Brehta

Odalović Politička klika oko vrha DS ili ZES, ali još više onaj deo srbijanske ekspertske, medijske, kolumnističke, javnozboreće, svake one elitne jedinice, koja – najbrutalnije se ogrešujući o zdrav razum, o zdravo osećanje stida, a o etici i moralu bolje da ne trošimo reči, izmišljaju danas najurnebesnija opravdavanja najnovije ZES-ove politike tzv. nacionalnog a socijaldemokratskog (!) pomirenja i mahnitanja – postupa tako da Srbiju i sve njene građane smešta u kontekst poslednje scene Brehtovog komada „Majka Hrabrost“.

Žudnja pod brestovima

Žudnja pod brestovima

Vladimir Jokić Jebeš lipu, sedim pod brestom i žudim…
Dođu jedni na podvorenje, pitaju: šta ti duša ište? Dođu drugi, saleću: samo kaži, ne pitamo šta košta. A ja žudim da ovo potraje. Da se razvuče ko lastiš na gaćama koje su nam svih ovih godina spadale…
Dosta je, bre, budžaka i mišjih rupa, dosta glavinjanja od nemila do nedraga – došlo vreme da se naplati i to i onoliko njihovo kurčenje, sa sve zateznom kamatom.

Beograd iznad podela

Beograd iznad podela

Kada je postizborna razbrajalica otpočela, u medijima se moglo pročitati kako su se svi sa svima, od početka, još pre izbora dogovorili, na primer, o tome da jednoj koaliciji pripadne Beograd i još ponešto, a drugoj koaliciji Srbija (vlada i još ponešto).

Samo ih gledamo

Samo ih gledamo

Odalović Nisu tajfuni i drugovi rehabilitovali toliko sam SPS. Vrhuška Demokratske stranke rehabilitovala je princip devedesetih, duh vremena, takoreći, kada je Srbija poslednji put imala svemogućeg Vođu.

Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo

Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo

Ah, Beethoven…
Petak, 2. jul 1999.
E, vala danas neću na svečani početak rekonstrukcije rasadnika. Roknula bomba u malinjak pa ajd sad da ga sanćim rekonstruišemo, dolazi i Mrka da sune prvu lopatu šodera. E, ja ga majci ne idem! Arčio sam grlo i dernjao se „živeo“ kad su onomad iz cevke puštali naftu tamo gde naši seljaci obično puštaju pevcu krv, dernjao sam se i kad je Mrka postavljao prvu šinu iza baba Darinog drvljanika, načisto sam promuko u Zaklopači.Tabanamo okolo i saniramo posledice zločinačkog bombardovanja – kad ćemo, bre, da saniramo uzrok? Bre!

Đidogrd i Mugonjica

Đidogrd i Mugonjica

A šta mislite, da zamoli profesor Samardžić iz ministarstva za tehničko Kosovo hitmejkerku Marinu Tucaković da zamoli Cecu da Ceca zamoli g. Palmu – u ime Obilića i Stranke srpskog jedinstva, u svakom slučaju u ime zajedničke uspomene na pokojnog Željka Ražnatovića, a usput i u čast živog i zdravog Željka Mitrovića koji se, uprkos svim teškoćama i kočničarima Evrope, razvija dete, samo, kako zna i ume, eto otvorilo Pink i u Hrvatskoj, a u Srbiji niko ni da mu čestita – da g. Palma ne nervira Koštunicu tolikim insistiranjem na SSP.

PrvaPoslednja