Kolumne

Protokoli cionskih madraca

Protokoli cionskih madraca

Srbija, obećana zemlja svakovrsnog diletantizma. Pročitah u četvrtak u tekstu Aide Ćorović u „Vremenu“ da je naš Avtokrator, dolazeći u posetu Muameru Zukorliću, muftiji poklonio dve flaše vrhunskog vina! To me je podsetilo na, vele istinitu anegdotu, o visokom funkcioneru SPS-a koji je, negde tamo devedesetih, prekonoć dekomunizovan, posrbljen i pokršten, pozdravio nekog vladiku rečenicom: „Kako ste, preosvećeni, kako žena, kako deca?“ E sad, krene li prezident – na poslu širenja nacionalne i verske tolerancije – kod vrhovnog rabina, da li će biti čudo ako rabiju pokloni njeguški pršut.

Kuku, Vuče

Kuku, Vuče

Da li nas je ko tukao po ušima da pitamo MSP o Kosovu? Pa, ono, jeste. Ko? Tuko nas Vuk Jeremić. Pa, hoću onda nešto da pitam, pravo da mi kažete, ako ko zna. Zašto toliki umni Srbi i Srpkinje, od odluke MSP nemaju preča posla, ni Kosovo im na pamet ne pada, nego da se anksiozno bave pitanjem: „I šta je tu kriv Vuk Jeremić, kad je svetska pravda himera, a Amerika najveće zlo pod kapom nebeskom?“

Marionete

Marionete

Baš se nešto pitam gde nam je to nestao Željko Cvijanović, kad na internetu nabasam na sajt „Novog standarda“. Novina je u elektronskom formatu umivenija i sadržajnija od papirnate varijante, a urednik ne krije ambiciju (koje možda nije ni svestan) da bi to trebalo da bude neka vrsta domaćeg Foreign Affairsa, dakle referentnog i u diplomatskom koru čitanog glasila.

SrBski navijači

SrBski navijači

Propadne ti, recimo, pokušaj da trijumfuješ na takmičenju za „Zvezde Granda“; otpadneš na kastingu za gutača vatre u cirkusu „Korona“; dreser majmuna te uteši i ponudi da batališ gutanje vatre, i učestvuješ u njegovoj tački sa još trojicom kolega izniklih direktno iz Darvinove teorije; neuspehom smatraš dugogodišnja nastojanja da postaneš generalni direktor „delija“ ili „grobara“, pa se upitaš zašta si izučio onolike škole i obdaništa; na Fejsbuku si stekao tek 156 prijatelja, iako čak i FB grupa „Ne želim prijatelje“ ima 2.800 članova više od tebe; tvoja okolina uporno misli da si jedan običan bubuljičavi levak.

Avganistanski dnevnik

Avganistanski dnevnik

U ponoć, 25. jula, procurila je verovatno najznačajnija arhiva dokumenata o nekom ratu – ikada. U pitanju je više od 91.000 tajnih obaveštajnih i vojnih dokumenata (zapisnika i izveštaja) o ratu u Avganistanu u periodu od 2004. do 2010. godine. Izveštaje su obično pisali vojnici i obaveštajci, pre svega opisujući vojne akcije sa smrtnim ishodima tokom ovog perioda.

Smrt u porodici

Smrt u porodici

Dobra je vest da je policija pohapsila napadače na Teofila Pančića. Loša strana te vesti je da je reč o dvadesetogodišnjacima, takoreći deci, koji su na samom početku života smisao (poslanje? misiju?) pronašli u premlaćivanju nedužnog čoveka zbog toga što ne deli mišljenje ljudi koji su te momke – otvoreno podržavajući huliganizam – naveli na nasilje i neometano nastavili da politički deluju, pa se čak latili i koncipranja „kulturnog preporoda“.

Hajderi svuda oko nas

Hajderi svuda oko nas

Nikada nisam volela kod nas rasprostranjen manir da, ophrvani silnim problemima i teškim životom, ili kukamo da je kod nas sve najgore (nema skuplje zemlje, lošijeg zdravstva ili nepoštenijih političara…) ili se tešimo da je u komšiluku još gore (Hrvatska skuplja i zaduženija, a Bosna politički nestabilnija), a ni na Zapadu nije idealno. Kad slušate jadikovke nekih naših gastarbajtera i imigranata o teškom životu i devijacijama tih zapadnih društava, možete da pomislite da Srbijica i nije toliko loša.

Ne gradimo mi DSS, nego DSS gradi nas

Ne gradimo mi DSS, nego DSS gradi nas

Pa da, kako je to samo jednostavno, „estetski kriterijumi“, a šta drugo, samo čista estetika, kako bi to bilo drukčije u predlogu DSS-a da se kultura dovede u red. Da duhovnost postane legalna i legalistička. To da Radomir Konstantinović ispiše „Biće i jezik“, to već nekako može, čovek se bavi naukom, analiza je u polju estetskog, bez političnosti i stava, kako da ne.

G17PUK

G17PUK

Sada su stvari malo jasnije. Izgleda da se usred letnjeg mrtvila otkrila tajna misterioznog imena stranke eksperata G17+. Toj malenoj ali uticajnoj stranci pristupio je, saznajemo iz štampe, ni manje ni više nego „Gvozdeni puk“, bok te mazo! Čekaj malo, pomislih u magnovenju, ipak je leto i vesti nema; možda i ova kuršumlijska spada u pitoreskni žurnalizam drekavaca. Neće biti da je Korneliu Zelea Kodreanu ustao iz groba i uključio se u srpski politički život.

Foteljaški bluz

Foteljaški bluz

Reprezentacija Severne Koreje nije uspela da osvoji Svetski kup u fudbalu, pa je zbog toga selektor Kim Džong-Hun izbačen iz vladajuće Radničke partije. Otac nacije Kim Džong-Il zaključio je valjda da bratstvo-jedinstvo nije funkcionisalo kako treba među severnokorejskim fudbalerima u Južnoj Africi, što je presudno uticalo na slabašne partije protiv „pacera“ iz Brazila, Portugala i Obale Slonovače. Ali, ukoliko se bratstvo-jedinstvo možebiti urušilo na komunističkom istoku, ono je neočekivano vaskrslo na trulom kapitalističkom zapadu, preciznije unutar Ferarijevog tima tokom velike trke formule jedan u Nemačkoj.

Ferije

Ferije

Dogurasmo i do Svetog Ilije. Skupštinska sednica o presudi MSP završena. Specijalni poštari razaslati po belom svetu sa prezidentovim apelom da se Kosovo ne priznaje. Političari izvadili nešto para iz onih legendarno mizernih ušteđevina i razišli se – izgleda – po letovalištima. Zato je ovih dana, ako ste primetili, neobično mirno. Ako me pamćenje služi, već sam pisao nešto o tome da su političari glavni faktor srpske nestabilnosti i glavni promoteri svih mogućih pičvajza. Čim se ućute par dana – tokom nekog praznika ili letnjeg raspusta – Srbijom zavlada mir.

Putujuće pozorište Šopalović

Putujuće pozorište Šopalović

Prizor prvi: SMOTRA



Zaletište na Andrićevom vencu, po sahata pre podneva. Pedeset pet dičnih Srbalja-pismonoša spremno je za ofanzivnu diplomatsku misiju širom ekumene.


Tišina

Tišina

Letnje doba, kad je život fjaka, da parafraziram onu čuvenu uspavanku iz opere „Porgi i Bes“ (pitajte Dženis Džoplin). Jedva da se nešto događa: da nije napalo Teofila Pančića, jedini skoro-pa-događaj bio bi nastavak ovog kosovskog budaljenja. Po toj vrućini nije mi više bilo ni zabavno da gledam ove naše nesrećnike kako se licemerno migolje u pokušajima da uvere sebe i nas da zaista veruju u to što govore. Više sam voleo kada su se nekada letnje novine bavile drekavcima.

Šund und drang

Šund und drang

Pošteno me je nasmejao predlog DSS-a da se uvede porez na šund, a do smehotresnih suza me je dovela opaska Ljube Živkova da bi u slučaju da predlog DSS-a prođe, najveća žrtva oporezivanja bio upravo DSS. Mada – mrtva je trka. U Srbiji gotovo i nema političkih stranaka čije se delovanje ne zasniva na otužnoj mešavini šunda i kiča. Svojevremeno, za Miloševića vakta, ovdašnji dilberi su ukačili da šund i kič mogu biti veoma korisni kao opijum za narod. U to smo doba imali i „levi“ i „desni“ šund i kič – ne zna se koji je bio gori – ono što se zna jeste da je lavina prostaštva, zapenušanosti i sladunjavosti (ide to jedno sa drugim) opustošila srpski kulturni prostor, uništila podjednako i selo i grad, a zemlju pretvorila u ogromnu Kaluđericu.

Promena ploče

Promena ploče

Elem, Mile je Dodik pre neki dan blagoizvoleo dati obiman intervju, Večernjim novostima, samozvanom Službenom listu srpskog naroda.

PrvaPoslednja