Kolumne

Talambasanje

Talambasanje

Rehabilitacija je, van svog medicinskog smisla, ponovno priznavanje osporenog zakonskog prava i izgubljenog ugleda. Nju parče srpske javnosti grlato ispostavlja za Dragoljuba Mihailovića, pukovnika vojske Kraljevine Jugoslavije, koga je pre sedamdeset godina maler proglasio vođom Ravnogorskog pokreta, a pet godina kasnije žrtvom srpskog poimanja pobedničke pravde. Drugo parče srpske javnosti ne manje grlato protivi joj se. Retki voajeri tog maroderskog nadgornjavanja (prisutan!) oštre vid za kibicovanje. Pretežni ostatak puka, skroz nehajan za ispravljanje istorijskih krivih drina, sprema zimnicu. Igranka je počela. Vlast i opozicija mogu da odahnu.

Dosije: Analitičar

Dosije: Analitičar

Srbija je dobila još jedan podeljeni klan, i sada smo zanemeli posmatrači beskrupulozne klanovske borbe za prevlast. Ništa to čudno ne bi bilo da se ovaj klan ne zove političko-analitički, ili samo „analitički“. Da li je krajnji cilj njihove beskrupulozne i sablažnjavajuće borbe u tome ko će poneti licencu za „analitičkog Čumeta“ (čitaj: zaštićenog svedoka) i onesposobiti sve druge „kolege analitičare“, ostaje da se vidi.

Opijum za narod

Opijum za narod

Posle letnje pauze, saga o drekavcima, fama o jaganjcima sa tri glave i proplakalim ikonama, novine su se konačno pozabavile ozbiljnijim temama. Tako u Blicu od pre neki dan nailazimo na krajnje zanimljiv članak iz koga smo – na osnovu ekspertize rukopisa Darka Šarića – saznali da je taj gospodin „sebičan“, „sklon nasilju“ i još koješta, ne mogu da se setim svega, nije mi Blic pri ruci. Uz dužno poštovanje prema grafologu – i nešto skepse prema grafologiji kao nauci – usudio bih se da kažem da ekspert i nije imao naročito težak posao.

Rehabilitacija

Rehabilitacija

Za početak, malo istoriografije. Izveštaj četničkog komandanta Pavla Đurišića od 13. februara 1943. godine, upućen Dragoljubu Draži Mihailoviću glasio je: „Akcija u pljevaljskom, fočanskom i čajničkom srezu protiv muslimana izvršena je (…) sva muslimanska sela potpuno su spaljena (…) pristupljeno je potpunom uništenju muslimanskog življa, bez obzira na pol i godine starosti. Naših je bilo ukupno 22 žrtve. Kod muslimana 1200 boraca i oko 8000 ostalih, žena, dece i staraca“.

Do godine u SNS

Do godine u SNS

Alternativna medicina je naziv za lečenje koje zbog zastarelosti i nedostatka dokaza o delotvornosti, nije deo zvanične medicine. Slično je i sa politikom – Vojislav Koštunica i Tomislav Nikolić sastali su se ovih dana na jednom potpuno alternativnom sastanku gde je falio samo ekspert za šijacu masažu i Vidovita Zorka. Obojica pomenutih alternativaca sa davno uočenom kontrabioenergijom, zbog zastarelosti i nedostatka dokaza o delotvornosti odavno nisu deo zvanične medicine, a kamoli politike. Mada svaki razumni DSS-ovac kod prve čaše pića nazdravlja sa „do godine u Prizrenu“, a posle pete – „do godine u SNS“. Dok svaki razumni SNS-ovac posle pete čaše nazdravlja sa „do godine u Prištini“, a posle prve – „do godine u Vladi“. Naprednjaci su tu malkice trezveniji.

Zločin i nagrada

Zločin i nagrada

Naše sudstvo je do te mere reformisano i do te mere humanizovano da je za očekivati da uskoro umesto izricanja presuda počne dodeljivati nagrade. Evo, na primer, napadači na Teofila Pančića počinili su delo za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina, a kadija im odrapio tri meseca. Nastavi li se sa ovim trendom, za nekih desetak godina, nasilnici bi mogli dobijati nagradna letovanja na Zlatiboru. A svakako bi na katedrama za novinarstvo jedan semestar trebalo posvetiti predmetu: „Kako pisati a da ne budeš premlaćen.“


Ćutljiva raja i nejaka opozicija

Ćutljiva raja i nejaka opozicija

Sitno, sitno. Za dva dana, 24. septembra, obeležićemo 10 godina od izbora za parlament i predsednika rahmetli SR Jugoslavije, na kojima je srušen pokojni Slobodan Milošević. Po objavljivanju diskutabilnih zvaničnih rezultata izbora, usledili su protesti završeni 5. oktobra kada je Milošević konačno pao. E, to su bili dani… Vreme je bilo fino, ni previše vruće ni hladno, nije bilo ni oblaka ni kiše. Pravo vreme za demonstracije.

Vernici i političari

Vernici i političari

Pravoslavne liturgije na koje se čekalo gotovo sto godina jedan su od oslonaca na koji računa islamska Turska, kao pomoć da brže stigne u hrišćansku EU. Na izgled neverovatno, ali nije nemoguće.

Vređanje u Centru Sava

Vređanje u Centru Sava

Čudna stvar: za vreme jugoslovenskog i sovjetskog komunizma, Ruski dom u ulici Narodnog fronta bio je poprilično neugledno i neposećeno mesto. Ulica se – sasvim primereno vremenu i ideologijama – zvala Narodnog fronta, a ja je još uvek tako zovem. Onda su se, gotovo simultano, zbile glasnost, perestrojka i „događanje naroda“, pa je ulica promenila ime u Kraljice Natalije (kako stvari stoje, promeniće ona još mnogo imena), a Sovjetski kulturni centar takođe je okrenuo ćurak naopako i jednoga jutra osvanuo kao Ruski dom.

Plava trava zaborava

Plava trava zaborava

Sit sam se ismejao gledajući kako ovi ZES-ovi metafizički evropejci peru ruke od „povampirenja“ miloševićizma u Srbiji, stideći se, kao, zbog zastarevanja tužbe protiv Marka Miloševića, Makijevog privođenja, ili postavljenja Ratka Markovića i Mileta Ilića, na čelo uprava naučno-istraživačkih instituta. Gledaju te u oči, a ruka im, još od 2008, u vašem džepu. Ne, ne bojte se, neće da vam uzmu buđelar, oni samo čvrsto drže vaš oteti, „demokratski i proevropski“ glas.

Kapa dole za Ratka

Kapa dole za Ratka

Ponekad se i ovde dogodi čudo. Ratko Marković, pravnik ovdašnji koji se devedesetih godina proslavio žabljačkim ustavopisanijima, lex specialisima i svakakvim drugim silovanjima, natezanjima i rastezanjima zakona, dao neopozivu ostavku na mesto predsednika Instituta društvenih nauka, na koje je nedavno postavljen. Javnost se, s pravom, beše poprilično uznemirila na vest da je Rako izvučen iz naftalina. Mnogi su to „poslenici pera“ videli kao „povratak Miloševićevih vremena“. E, da su živi i zdravi poslenici, ta su se vremena odavno vratila ili – najtačnije – nikada nisu ni prestajala. Biće o tome reči kasnije, nakon što odamo priznanje Ratku Markoviću.


Antara, Pižon, FSS

Antara, Pižon, FSS

Čini se kako su se Englezi oporavili od Maradonine „božije ruke“ tek naredne godine u Beogradu. Četiri gola u mreži Maura Ravnića za svega dvadeset i pet minuta uz nesebičnu pomoć indisponiranog Marka Elsnera, eliminisali su nas te ‘87. sa evropskog prvenstva u fudbalu. Priča se da je osramoćeni Ravnić, nesavladivi kralj domaćeg prvenstva i riječke Kantride, u poluvremenu napustio reprezentaciju. S druge strane, Radača koji staje na propisno izrešetani gol uspeva da do kraja utakmice sačuva mrežu, čak i Katanec smanjuje na 1:4 i to pomoću engleskog oružja – glavom zakucava nabačenu loptu koja se odbija od trave i završava iza leđa vremešnog Šiltona.

Neprikrivena kamera

Neprikrivena kamera

Naše čuveno „reformisano“ pravosuđe nije u reformi naučilo ništa. To je postalo toliko očigledno da je čak i predsednica Ustavnog suda, gđa. Bosa Nenadić, osetila potrebu da – na doduše uvijen način – skrene pravosuđu pažnju da bi ipak trebalo nešto naučiti o merilima kojima se Evropski sud za ljudska prava rukovodi u svojoj bogatoj i zgusnutoj praksi. Ona je tu opomenu izrekla u kontekstu žalbi neizabranih sudija i tužilaca, ali sve to važi i za sudsku praksu.

"Bigom" kroz idealni grad

"Bigom" kroz idealni grad

U Feraru sam prvi put došao slučajno, ne znajući ništa o ovom gradu. Tako mi je bilo zgodno – blizu sam izašao sa lombardijske autostrade i prešao na „cestu Sunca“ prema Rimu.

ŠALIGRUDIĆ

ŠALIGRUDIĆ

Šta bismo mi da nam nema nedremanih patriotskih srca. Onaj Šaligrudić iz one stranke tvrdi opozicioni pazar i kaže: „Možemo mi u koaliciju sa SNS-om, ali samo pod uslovom da im je Srbija na prvom mestu.“ Zabrinjavajuća izjava.

PrvaPoslednja