Kolumne

Dve potrage za besmislom

Dve potrage za besmislom

Porodica je, pokušavaju da nas ubede, osnovna jedinica društva. Koliko smo puta samo čuli kako je krah porodičnih vrednosti najgora od svih posledica kraja 20. veka na našim prostorima. Ne znam! Mislim da je porodica kao i većina drugih stvari koje nam se dogode u životu samo rezultat surovih ili srećnih slučajnosti. Niko nas nije pitao da li hoćemo da probamo to postojanje koje je toliko na ceni, pa, eto, zahvaljujući kombinaciji gena prinuđeni smo da provedemo prvih desetak godina života okruženi s isto toliko ljudi koji uglavnom do kraja za nas ostaju stranci.

Allahu Rabbi svak sebi grabi

Allahu Rabbi svak sebi grabi

S malom zadrškom pročitah intervju Blica sa Vericom Barać. Koja ne odustaje, pa ne odustaje. „Ovakvo stanje u društvu odgovara samo tajkunima za koje su sve vlade od 2000. godine radile … vlast (je) omogućila onima koji su devedesetih bili na listama sumnjivih ljudi da posle 2000. operu svoje biografije i postanu najveći kapitalisti u zemlji. … država prepoznaje Jovicu Stefanovića Ninija s Interpolove poternice kao pravog vlasnika „Jugoremedije“, a poništava prava većinskog vlasnika – malih akcionara, istera ih na ulicu, pa ih još na smenu batinaju policija i privatno obezbeđenje … zato nikada nije postavljano pitanje porekla novca.

Kamenovanje razuma

Kamenovanje razuma

Ko ne razume Guču, ne razume Srbiju, legendarna je izjava bivšeg premijera Srbije Vojislava Koštunice. Priznajem, nikada nisam bila u Guči niti imam nameru da idem. Ne volim ni tu vrstu muzike ni takav način zabave. Ne znači to da ne razumem Guču. Šta je tu teško razumeti? Trube trešte, ljudi se vesele, jedu, piju, lepo im, zaborave na svakodnevne teškoće… A Srbija? Nju je takođe lako razumeti. „Zemlja seljaka na brdovitom Balkanu“ sa velikim problemima i malim kapacitetom za njihovo rešavanje. Pošto sami ne možemo, tačnije naši političari ne umeju, a i ne pretržu se da reše, već samo gomilaju i množe probleme, malo-malo pa dođu stranci da nam pomognu. Neki bi rekli da više odmažu, ali kad sami ne znamo, što se bunimo?

Čehovljeva Srbija

Čehovljeva Srbija

Bi juče reči o ponavljanju istorije, a nedavna zbivanja ne ulivaju optimizam ni za narednu školsku godinu. Ovih dana u Sandžaku je kamenovan autobus; odmah potom je na jednoj školi spaljena srpska državna zastava i, uopšte, čitava atmosfera u društvu u mnogo čemu podseća na kraj osamdesetih kada su zli dusi pušteni iz boce. Podsetio bih cenjeni publikum da sam uoči Koštuničinog mitinga izrazio bojazan da će kosovska histerija završiti opustošenjem ostatka Srbije. Nije trebalo dugo čekati, ni puna tri sata, pa da se te mračne slutnje obistine. Prepuštajući prestonicu na milost i nemilost huligana, hunta teško zamislivih diletanata, koji su se u tom momentu našli na ključnim državnim položajima, srušila je ustavni i pravni poredak u Srbiji.

Flips politika, tri u jednom

Flips politika, tri u jednom

Ovaj, ne bih da kvarim igru „Ko je jači: DS ili SNS, a ko pametniji: Boris ili Vučić, i slično kamena s medijskog ramena“, ali, kako da vam kažem, onaj Tači, gospodo iz najmoćnijih i najlepših stranaka, kako javljaju mediji, zatvorio prilaze Kosovu. Jeestee. Zatvooorio. Maaali Tači. Daaaa. Priilaze, jeestee. Kosovuuuuu-ups. Šta to bi?

Tačić

Tačić

Izgleda da je na redu refiškalizacija kosovske politike, verovatno znate šta pod tim podrazumevam. Spuštanje tona i stidljivi pokušaji smirivanja masovne psihoze izgleda da su bili previše dobri da bi bili stvarni, pa se Ivica Dačić vratio oprobanoj politici lupanja rukom o sto. Čovek posebnog kova, šta ćeš. Elem, potegao Ivica na Kosovo i tamo stao da bagateliše presudu Vrhovnog suda saglasno kojoj su ukinuti nekakvi dodaci tamošnjim zaposlenicima.


U Arkanovom ormanu

U Arkanovom ormanu

Željko Ražnatović Arkan odavno nije prisutan među nama, ali njegovo delo i dalje živi – rekao bi, recimo, Borislav Pelević, poslanik Srpske napredne stranke, da mu kojim slučajem daju da vodi Vesti TV B92 u 19 sati. Kosturi iz njegovog trokrilnog ormana ispadaju s vremena na vreme, nadovezala bi se na taj patosiran uvod novinarka B92, u prilogu o dugometražnom filmu koji je ovih dana neki Arkanov lični biograf navodno ponudio Tužilaštvu za ratne zločine, pod uslovom da dobije Zlatnu Palmu, Oskara i status zaštićenog svedoka.

Čaša piva i sećanje

Čaša piva i sećanje

Krupnu ulogu u genetici, te istraživanju genoma, igrali su vinska mušica i kvasac. Projekat mapiranja celokupnog genoma kvasca, 1996. godine, označio je početak revolucije u biološkim i medicinskim istraživanjima. Genom čoveka mapiran je 2001. godine, a danas se broj vrsta sa mapiranim genomima približava broju od hiljadu. Većina su bakterijske, uzgred.

Štambilj

Štambilj

Nešto mislim da bi srpskije zvučalo da se magazin Pečat zove kao i ova kolumna – Štambilj. Ili možda – Mur. A podnaslov (i programsku orijentaciju) „list slobodne Srbije“ ne treba menjati. U stvari ne bi trebalo ništa menjati. Jer je Vučelina novina, takva kakva jeste, dragocena kao ogledno dobro ovdašnje konfuzije. Pa budući da se tu radi o neopisivoj papazjaniji, nimalo nije lako definisati ideološke i mentalne okvire ovog slobodarskog glasila. Ima tu od svega po malo: Mao Cedunga i vladike Nikolaja, klerikalizma i boljševizma, vulgarnog nacionalizma i izobličenog genonovskog tradicionalizma. Na levicu se ne može svrstati. Na desnicu još manje. Nit je riba, nit devojka. Ali nešto jamačno jeste: najartikulisanija moguća forma ćosićevštine, memorandumluka i svih zastranjivanja zbog kojih se Srbija zaglavila u slepoj ulici istorije.

Tehnička pitanja

Tehnička pitanja

Nema dana, bukvalno, da u CZKD, u Birčaninovu, ne dođe neko ko traži da radi. To političari i ministri zovu „otvaranjem novih radnih mesta“. Veoma često to su ljudi iz okoline; kako je vizni režim ukinut, za sada neki od onih koji su držali kafane ne bi li narod u redovima za vize imao gde nešto da popije, ili su radili kao obezbeđenje u konzulatima i ambasadama, ili su prevodili zagonetne upitnike (raspuštenica ili udovica), ostadoše bez posla.

Govorite li be-ha-es-ce?

Govorite li be-ha-es-ce?

Koju godinu po završetku ratova, krenuo moj poznanik iz „srca Srbije“, Kragujevca, preko Bosne ka Jadranskom moru. Usred neke zabiti učini mu se da su na pogrešnom putu i reče svojoj lepšoj polovini da pita prolaznicu da li su blizu mesta tog i tog. „Gospođo, razumete li srpski?“, obrati se Kragujevčanka starijoj Bosanki, za koju je, po marami i dimijama, zaključila da je muslimanka. „Pomalo“, odgovori upitana i uputi Kragujevčane u željenom pravcu. Moj poznanik je suprugu onda pitao otkud joj ideja da bosanski muslimani ne razumeju srpski, a ona je odgovorila da je samo htela da bude fina. Bio rat i ona nikog ne želi da vređa, pogotovo ne na nacionalnoj i verskoj osnovi.

Sudije za kešanje

Sudije za kešanje

Neka me optuže za političku nekorektnost, ali ne mogu odoleti da najnovija zbitija na političkoj sceni ne nazovem pravim imenom: ciganisanje! Šta se, zapravo, dogodilo? Onaj Cvijan, ako ga se još neko seća, nekadašnji majordom na dvoru Borisa Tadića, pa spektakularni prebeg u SNS, ponovo je izronio iz anonimnosti obznanjujući već načisto sluđenoj raji da je narodnjacima pristupilo šeststo i nešto nereizabranih sudija.

Dačić na Kosovo, Ivica sa Kosova

Dačić na Kosovo, Ivica sa Kosova

Sumnjao sam, do prekjuče, da je reč o šablonskom, korak po korak, prepariranju javnog mnenja za onaj trenutak kada stigne „dan D“ koji će, kako odavno mrkoslute eldepeovci, ali, sve više, i oni s druge strane srpskog političkog rova, doći kad-tad. U kosovskom epu, skupilo se, redom, mnogo toga u sasvim malo dana: iza savetodavne presude Međunarodnog suda pravde, išla je „nemoguća misija“ u Jeremićevom napadu iskrenosti, a onda i odluka Ustavnog suda o ukidanju „kosovskog dodatka“ za zaposlene na KiM koji primaju plate iz budžeta Srbije…

Vaseljenski sabor u Guči

Vaseljenski sabor u Guči

Od silne tuge za izgubljenim Kosovom, ala i vrana se nadigla da potraži utehu na Saboru trubača u Guči. Večiti neimar Mrkonjić predlaže da Tadić odlikuje Guču. Ovaj će ga, vrlo verovatno, poslušati. Ovogodišnji kermes uz zurle i svadbarski kupus potrajaće rekordnih deset dana. A moglo bi se očekivati da iduće godine potraje ceo avgust. Najbolje bi bilo da se nikada ne zatvara.

Pirati sa Kariba

Pirati sa Kariba

Meteorska kiša je najupečatljivija u avgustu, naročito kada „pada“ iznad mora. S jedne ulcinjske terase poseban doživljaj predstavlja posmatranje sveg tog nebeskog kamenja koje nestaje tamo negde u pravcu Otrantskih vrata – mestu razdvajanja Jadrana i Mediterana.

PrvaPoslednja