Još veće razlike u platama 1Foto: Pixabay/Mhouge

Loša i dobra vest.

Hajde prvo loša. Razlike u platama u Srbiji samo će se povećavati. To je neminovna posledica ekonomskih kretanja u postpandemijsko vreme.

A dobra? Poruka za mlade i talentovane – u privredi će se zaoštriti trka poslodavaca za talente. Za plate talentovanih zaposlenika više nema ograničenja, spreman sam da platim svaku cenu da dobijem ili zadržim talentovanog radnika ili stručnjaka. Isti politika važi i kod mojih kolega.

Vreme nisko i nekvalifikovanih poslova je prošlo. Kompanija (i država) ako želi da prosperira u postpandemijskoj eri, mora potpuno da promeni odnos prema radnoj snazi. Nije na predsedniku države da i dalje promoviše rutinski rad (motanje kablova, šivenje gaća i pendžetiranje cipela) i da se pritom hvali kako je to dobro za prosperitet Srbije.

Predsednikova ambicija, ako hoće da se predstavi kao vizionar, morala bi da bude usmerena ka novom, a ne zlatnom, dobu. To zlatno doba nikad neće doći u Srbiju sa slabo plaćenim radnicima i rutinskim poslovima. Naravno, ti radnici i ta cena rada i dalje će postojati, postoje i u razvijenijim državama od Srbije. Prosperitet države, još više svake kompanije obezbeđuju kreativni radnici koji su izuzetno plaćeni. Srbija treba da se reklamira sa skupim a ne jeftinim radom.

To što će se povećavati jaz u platama ne treba da brine ljude koji vode državu, neka se time zabavljaju levičarski političari i sindikalni aktivisti. Šta je danas cilj političara koji vode državu – da Srbija bude kolonija ili perjanica moderne privrede? Treba li Srbiji rutinska ili kreativna radna snaga? Treba li Srbiji jeftina ili skupa radna snaga?

Globalno tržište rada posle pandemije i ekonomske krize sve će više biti „zajednički bazen“ u kome vri od konkurencije talenata. Kompanije će „ratovati“ za kreativne radnike i neće pitati za cenu.

I pre pandemije kompanije su novim tehnologijama automatizovale rutinski rad i destimulisale ga niskim zaradama. A u vreme i posle pandemije kreativnost postaje prva „zvezda“ tržišta rada. Vlasnik Amazona nastaviće i dalje da plaća pakere u skladištima kao i pre pandemije, iako su u vreme krize podneli ogroman teret snabdevanja mušterija.

Ali zato ekstremno plaća kreativce iz startapa Form Energy koji su (zajedno s kolegama iz Majkrosofta) izmislili jeftine baterije za isplativo višednevno skladištenje električne energije pomoću gvožđa i tako utrli još jedan put u budućnost čiste energije.

Kreativci u kompanijama ne osmišljavaju samo nove tehnologije kako bi se povećali produktivnost i zarade svih zaposlenih. Profesor Stenford univerziteta Erik Brinjolfson tvrdi da su nam potrebne i radikalne promene u poslovnim procesima, da moramo preispitati način na koji se posao obavlja. To se bez kreativnih ljudi ne može ni zamisliti.

Uz dužno poštovanje za kompanije koje su došle u Srbiju da motaju kablove, šiju gaće i izlivaju plastične auto branike, ipak se opredeljujem za poslodavce koji okupljaju timove kreativnih mladih ljudi sposobnih da osmišljavaju i uvode nove tehnologije i procese.

Njima treba ne samo basnoslovna zarada i učešće u vlasništvu firmi nego i životni ambijent primeren njihovim interesovanjima i stilu života. Za prvo smo zaduženi mi poslodavci-vlasnici kompanija, a za drugo – država.

Ona (država), odnosno kreatori politika, moraće da se usredsredi na još jednu oblast važnu za „proizvodnju“ kreativnih kadrova – obrazovni sistem. Nastavni planovi i programi u obrazovnom procesu moraju da podstiču i neguju kreativnost. Zaboravite dualno obrazovanje i rutinski rad, za to će sve više biti zaduženi roboti.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

10 reagovanja na “Još veće razlike u platama”

  1. Zaglupljivanje ljudi traje decenijama, da bi im se mogla prodati i politika i roba, loša za njih. Sada se stiglo do toga da većina nije sposobna da obavlja ni najprostije poslove. Oni, koji su na tome profitirali, sada treba da ulože u obrazovanje ali i promenu odnosa prema poslu, jer kreativni, pametni ljudi nisu ovce a i njima nije sve u novcu.

  2. A šta će oni koji „nisu kreativni“? Oni koji „ne razvijaju nove tehnologije“? Zar oni ne treba da rade??? Ili treba da rade za, ionako niske, minimalne zarade??? I ko će da obavlja „ostale“ poslove do, kako ste rekli, „dolaska robota“?????

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.