Znanja, braćo, znanja 1Foto: Pixabay/Mhouge

Ovoj vlasti dovoljan je običan, često banalan povod da se hvali perifernim događajem i manje bitnim razlogom. Tako je državni sekretar iskoristio priliku pripremnih (projekat se tek razvija) radova na novom informacionom sistemu za praćenje i izveštavanje o rezultatima poslovanja javnih preduzeća da se pohvali kako to Ministarstvo ima strateški cilj da poboljša korporativno upravljanje u tim preduzećima da bi ona ostvarivala bolje poslovne rezultate. Državni sekretar tvrdi da se uvođenje korporativnog upravljanja bazira na dva ključna stuba – profesionalizaciji organa upravljanja i sistemu praćenja, izveštavanja i odgovornosti za rezultate poslovanja javnih preduzeća. On smatra da će uvođenje korporativnih principa u sektor javnih preduzeća biti „lep i kreativan izazov“, a da su neki veliki izazovi u tim preduzećima već rešeni.

Preduzeća kojima upravlja država su rak rana naše privrede. Možda je izraz „upravlja“ čak i pogrešan jer država to ne zna da radi. Ona ne upravlja, ona siluje javna preduzeća. Zahvaljujući upornosti i analitičnosti Fiskalnog saveta javnost se skandalizuje količinom neznanja u upravljanju najvećeg državnog preduzeća – EPS-a. Sunovrat koji ta kompanija doživljava zbog modela korporativnog (ne)upravljanja dostiže epske razmere. „Menadžment“ EPS-a odgovoran je ne samo za trenutne loše poslovne i proizvodne rezultate koji traju već sedam godina i za izgubljenu dobit već i za ugrožavanje privredne stabilnosti zemlje.

EPS je vrh ledenog brega kome pripada još nekoliko desetina važnih kompanija koje vode takozvani menadžeri a zapravo neznalice, nikogovići, partijske siledžije i poslušnici. U Srbiji postoji još 527 javnih preduzeća čiji su vlasnici (osnivači) lokalne samouprave. Kad se samo začeprka u njihovo korporativno upravljanje otvara se rana iz koje cure fekalije amaterizma i neznanja.

Ni spomenuti državni sekretar ne zna da je novi informacioni sistem samo alat koji može da poboljša korporativno upravljanje ali pod ultimativnim uslovom da upravljačka struktura državnih preduzeća ima znanje. Ako menadžment EPS-a nema znanje, a svedoci smo da nema, kako li je tek u opštinskim komunalnim preduzećima?

To neznanje ima cenu, ne samo za državu i njenu ekonomiju nego i za običnog građanina koji je primoran da plaća skupu (i obično nekvalitetnu) uslugu koju mu prodaje državno preduzeće.

Znanje je tema o kojoj se u Srbiji malo priča, ono je skoro pa tabu tema. Znanje na svim nivoima i u svim oblastima, ne samo u politici. Ono se, trenutno, najbolje vidi u politici a pošto politika ima veliki uticaj na privredu to neznanje hara preduzećima kojima upravljaju polupismeni i priučeni partijski kadrovi.

Šteta što pre neki dan svi građani Srbije nisu mogli da čuju šta su na Samitu privrednih lidera regiona rekli dvojica mojih briljantnih kolega

Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga, (po podacima APR-a) najvećeg poslovnog sistema u Srbiji i Branko Milutinović, suvlasnik kompanije Nordeus, čiji proizvod (kompjutersku igricu) kupuje više od 200 miliona potrošača širom sveta. Mišković je stara dokazana garda srpske preduzetničke elite, Milutinović je jedan od najsjajnijih članova nove poslovne elite Srbije. Šta im je ključna poveznica? Znanje. Najčešća reč koju su na tom skupu obojica potencirali da bi objasnili uspeh u biznisu bila je – znanje.

Znanje, znanje, znanje.

To je ono čime Delta i Nordeus prave razliku u odnosu na EPS i druga državna preduzeća kojima upravljaju neznalice.

Ime autora poznato redakciji