Borba za vodu

U medijima „gosti“, priče i junaci, ponekad ne traju ni tri dana. Naravno, ukoliko nije ON. Jedan „običan“ čovek zaslužio je, međutim, da se o njemu piše mnogo duže od tri dana – Božidar Caričić iz Ravnog Sela pored Vrbasa. Bio je u medijima kada je, pre desetak dana, Osnovni sud presudio da nije dužan da izmiri dug za vodu, jer nije ispravna za piće.

Komunalno preduzeće nije htelo da se preda, pa su koji dan kasnije, pred Caričićevu kuću stigli bager i radnici da mu preseku cev za dovod vode. Ni Caričić se nije dao.

„Očekivao sam dugu i tešku borbu, ali nisam mislio da će baš ovako biti. Radnici “Komunalca“ su došli da mi iseku vodu iako nemaju pravo na to. Molio sam ih da me ostave na miru i da poštuju sudsku presudu, ali oni nisu hteli da me slušaju“, kaže Caričić, koji je „u afektu“ zapretio da će braniti svoje, ako treba i oružjem.

„Pravna država“ je reagovala, Caričić je pritvoren, ali na sreću brzo je pušten. Organizovali su se i meštani Ravnog Sela koji su na protestu tražili Caričićevo oslobađanje, a od JKP „Komunalac“ da im konačno saopšti kakvu vodu piju i omoguće da bude ispravna. Ispravna voda – zar puno traže Božidar Caričić i njegove komšije, meštani Ravnog Sela?

I mnogih drugih mesta i gradova u Vojvodini i šire. Nije da traže švajcarske plate.

Caričić je brzo zaboravljen, a ne bi trebalo.

On je istinski heroj jer se u ova šugava vremena bori za sebe i svoja prava. Sigurna sam da bi mnogo bolje bilo da je Božidar Caričić govorio nedavno u Beogradu na otvaranju zasedanja Skupštine država-članica Protokola o vodi i zdravlju. Govorila je ipak premijerka Ana Brnabić.

Svašta nešto obećala i citirala. Voda nije samo problem u Srbiji. Čak i u SAD je problem sa vodom izazvao neviđeni politički skandal, koji je fantastični Majkl Mur opisao u svom dokumentarcu „Farenhajt 11/9“. Kao i ostala Murova ostvarenja odličan film, koji pokušava da odgovori na pitanja, kako je Amerika došla do toga da joj Donald Tramp postane predsednik i kako da se izvuče?

Film je završen uoči poslednjih izbora za Kongres, a značajan deo u njemu zauzima priča o Murovom rodnom gradu Flint u Mičigenu.

Nekada je Flint bio oličenje američkog sna. Do sedamdesetih godina cvetala je auto industrija, ali onda je proizvodnja počela da se seli, a stigla jevtinija vozila sa dalekog istoka. Fabrike počele da se zatvaraju i broj zaposlenih u najvećem DŽeneral motorsu sa 82 hiljade pao na 12 hiljada.

Na sirotinju se sve sruči, pa su od aprila 2014. do oktobra 2015. građani Flinta (Flintćani valjda) bili izloženi neviđenim mukama sa vodom. Gradske vlasti, uz podršku saveznih, odlučile su da grad Flint koristi vodu iz istoimene reke dok ne pređe na snabdevanje iz jezera Huron. Razlog je naravno bio novčane prirode. Međutim, olovo iz zarđalih vodovodnih cevi zagadilo je vodu, koja je ličila na banatsku. Smrdljiva, blatna, lepljiva.

Građani i deca počeli masovno da obolevaju, pojavila se legionarska bolest. Gradske vlasti i guverner Mičigena Rik Snajder, inače Trampov drugar i takođe bogatun, ostali su gluvi na apele Flinta. Građani se pobunili, Nacionalna garda reagovala. Flint uzličio na Bejrut iz vremena građanskog rata.

Tadašnji predsednik Obama uveo vanredno stanje u Flintu. Nije zgorega pomenuti da je Flint većinsko crnački grad. Problem u Flintu je zvanično rešen. Nadležni od 2017. tvrde da je voda ispravna za piće i upotrebu. Ali, mnogi u to i danas sumnjaju.

Da imamo Majkl Mura kakve bi filmove o Srbiji snimio. O vodi, sumnjivoj trgovini oružjem, doktorskim i drugim diplomama… Svadbi Veljka i Bogdane.