Bravo, Džo 1

U epizodi „Lakoverni detlić“, Pera nasleđuje veliki novac i u želji da uveća bogatstvo, postaje žrtva prevare u potrazi za zakopanim blagom.

Narator, malo-malo, radnju prekida naravoučenijem: „Svega ovoga ne bi bilo da je Pera otišao pravo u policiju“ ili „Da je Pera ranije otišao u policiju…“

Ti crtaći bili su uglavnom proizvodi američke filmske industrije, čiji je uticaj ne samo na SAD već i ostatak sveta bio neverovatno snažan.

Meni tako i američka politika deluje kao veliki šou program (mada često umesto smeha i radosti izaziva ratove i užase), te nije čudno što je rijaliti zvezda Donald Tramp uspeo da postane predsednik SAD.

I on je, kao Pera Detlić u crtaću, nasledio veliko bogatstvo, ali je želeo više para, moći, pažnje javnosti…

Tramp nije lakoveran kao Pera Detlić, nije nasedao na prevare već ih često osmišljavao, niko mu nije preporučivao da ide u policiju, mada su mnogi njegovi poslovi bili pod istragom.

Kao i Pera Detlić, uvek se, sticajem okolnosti i sreće, izvlačio.

Do sada.

Sreća ga je izgleda napustila, te je izbore, još uvek nezvanično, izgubio.

A „sve bi bilo drugačije da je vakcina stigla na vreme“.

Ima Tramp zato pravo da se ljuti i sumnja ne samo u navodnu izbornu krađu već i što je vest o vakcini protiv kovida 19 objavljena posle izbora i na dan kada je izabrani predsednik Džo Bajden formirao tim za borbu protiv širenja pandemije.

Za razliku od mnogih u Srbiji, ja sam oduševljena pobedom Džoa Bajdena.

Tačnije, ne toliko njegovom pobedom koliko porazom Donalda Trampa.

Tramp je oličenje i proizvod ružnijeg dela američkog društva, jevtine zabave, rasizma, mržnje, neznanja, nadmenosti, mačizma…

Razumem da razočarani u otuđenu i birokratizovanu političku elitu, birači ponekad požele nekog drugačijeg, nekog ko liči na njih.

Ali, kada ljudi poput Trampa dobiju vlast u najjačoj zemlji sveta, planeta je u opasnosti.

Simpatizeri ga brane time što nije počeo nijedan rat.

Haos koji je stvorio nekim potezima na međunarodnoj sceni i mržnja koju je širio prema neistomišljenicima, ljudima drugačije boje kože ili vere, nisu mnogo bolji.

Glavne zamerke koje se na Bajdenov račun čuju iz Srbije je da je „srbomrzac“ i bio za bombardovanje SRJ.

Pre nego što Bajdenu zamere šta je zastupao u vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji, možda bi trebalo da pogledamo gde smo bili „mi“, tojest naši vlastodršci.

Bajden je posetio Sarajevo na početku rata u BiH, tražio prekid borbi i opsade grada.

Šta je tu sporno?

Gde je tada bio Aleksandar Vučić? Na brdima iznad Sarajeva odakle je grad bombardovan.

Stranke koje vladaju Srbijom, manji partner SPS i svemoćna SNS, nastala iz SRS, zdušno su podržavali, neki nažalost i participirali u ratovima „u kojima Srbija nije učestvovala“.

U njihovim stranačkim organima su i pojedinci osuđeni za ratne zločine.

Zašto onda kritikuju Bajdena?

Pogotovo što su u SNS raširenih ruku primili mnoge druge predstavnike „agresorske soldateske po uzoru na svoje nacističke i fašističke prethodnike“, kako je, prema uputstvu ministra Vučića tokom bombardovanja 1999. trebalo da zovemo NATO.

Prvi put ga citiram.

Naravno to ne znači da strance ne treba kritikovati zbog nekih grešaka koje su pravili tokom jugoslovenske krize.

Ali, da ipak prvo počistimo svoje dvorište.

Kad sam kod dvorišta, da ne zaboravim drveće, reke i jezera.

Hoće li Gazivode, nezvanično nazvano Trampovo jezero, postati Bajdenovo?

Ali, svega ovoga ne bi bilo da se Tramp držao svojih graditeljskih poslova, rijaliti programa, golf terena…