Grafički neradnik

Ukoliko vam se pak uzburkala junačka krv predaka i ukoliko ste se razbesneli na mene, ipak u potaji nastavite čitenije – kao što i hoćete – pa posle u Podfamoznom napišite da ne znate zašto ste ovo pročitali, da više nikada nećete čitati Famozno i da ćete prestati da kupujete Danas koji nikad niste ni kupovali.

Kako onomad rekoh – trafike su moji univerziteti, Podfamoznost je moje ogledno dobro.

Poređenjem podataka sa te dve strateške tačke, sklapam sliku pomrčine u kojoj živimo i kako vreme prolazi sve sam uvereniji da dvestagodišnja tiranija raznoraznih avanturista preko tuđih leđa, lopuža iz uzvišenih pobuda i sličnih divnih stvorenja nije neka nepravda što dolazi odozgo, iz vedra neba, nego nešto što izvire iznutra iz mračnih dubina društva (mačijeg jebališta) ogrezlog u neobaziranje na realnost (V. Janković) ignorisanje činjenica, foliranje, prenemaganja, laganje i mašćenje i – last but not least – potkradanju svakoga, svega i svačega.

Ideju za našu današnju kolumnu dade mi N. N. komentator koji je N. N. komentatora (samo sa obrnutim predznakom) podsetio na davno zaboravljenu aferu curenja testova za prijemni, koja je podigla poveliku ali privremenu furtutmu, a koja je nastala tako što je N. N. štamparski radnik – da bi svom detetu olakšao posao i prokrčio put u bolji život – maznuo jedan primerak testa, koji se posle, predvidivo, umnožio u N. N. primeraka i… Šta da vam pričam.

Ja se nisam udubljivao u tu aferu, ali N. N. komentatoru sa obrnutim predznakom nije promaklo da su reakcije (i simpatije) „demokratske javnosti“ listom bile na strani brižnog roditelja, grafičkog radnika.

„Pa šta“ – citirao je N. N. obrnuti predznak, jednog onovremenog N. N. podržavača štamparskog radnika (a bilo ih je sijaset) – „i ja bih učinio isto da pomognem svom detetu.“

Ostavimo mi po strani što u boljim zemljama većinski roditelj ne da ne bi tako pomagao „svom detetu“, nego bi „svoje dete“ – ukoliko bi se dete samo nekim marifetlukom samo dokopalo rešenja testa – strogo kaznio i upravo time detetu pomogao da na vreme shvati da putevi kojima se lakše ide završavaju u Podsaharskoj Africi ili u Srbiji.

Na osnovu računice bez krčmara procenjujem da se u Srbiji procenat roditelja koji bi pomogli svom detetu onako kako mu je graf. radnik pomogao, kreće oko 85%, za tačnost informacija ne garantujem.

Ali garantujem da taj procenat po sili nužde priziva vladavinu politika i (političara) koji – da bi pomogli svojoj deci, familiji i klijentima – rade isto što i graf. radnik, s tom što graf. radnik dobije na mukte položen dečiji ispit (ako je član SNS-a i sendvič), a političari dobiju ferari. Neoprezno pomenuh diktaturu. Eno ga Boškić, najavljuje puč.