Izbori, opet

„LJudi u mojoj stranci su listom za vanredne parlamentarne izbore. Ja nisam sasvim za to. Ako se ide zajedno na izbore ne mogu da budu u decembru, mogu da budu u decembru ako se ide na gradske. U februaru ili martu bi moglo da se ide i na jedne i druge“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dodao da će naredne nedelje opet razgovarati o tome sa naprednjacima. „Šanse su 50:50“, ocenio je predsednik Srbije.

Opet, znači, Vučić nije za vanredne izbore za Skupštinu Srbije, kao što nije želeo ni da se kandiduje za predsednika, ali njegovi pritiskaju. A i opozicija „divlja“ u parlamentu. Po svojoj prilici, imaćemo beogradske i izbore za parlament u februaru, martu. U to je, „znajući Vučića“, ubeđen i lider socijalista i ministar inostranih poslova Ivica Dačić. Postoji, ipak, šansa da se „izvučemo“ samo sa izborima za glavni grad. Možda ne baš šansa, pre je reč o nadi, koja, poznato je, poslednja umire. A ova je na samrti. Vučić je navodno uveren da će opozicija pobediti na izborima u Beogradu. „Uveren sam da su predstavnici bivšeg režima apsolutni favoriti“, rekao je predsednik, uz sarkastičan dodatak: „Oni će kao i do sada da pobede, to nije ništa strašno“. Čini mi se da predsednik i njegovi naprednjaci nemaju razloga za brigu. Ako za koju nedelju budu završeni radovi u gradu, Beograđani će do februara, marta zaboraviti na horor kojem su bili izloženi.

Od redovnih parlamentarnih i vanrednih predsedničkih izbora 2012. na kojima je SNS nastupila i pobedila sa listom „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić“, imali smo vanredne parlamentarne izbore 16. marta 2014. ali i 24. aprila 2016. Ako dodamo pokrajinske i lokalne, kao i predsedničke, ispada da malo-malo pa izlazimo na birališta. Samo što ćemo, ukoliko vanredni izbori za Skupštinu Srbije zaista budu početkom 2018. raniji tempo na pune dve godine, sada skratiti za mesec-dva. Onda možemo tempo i da još ubrzamo, pa da organizujemo izbore svake godine, pa svakih šest meseci. Zašto da ne? Izbori su suština demokratije. A Srbija je demokratska zemlja.

Čemu izbori, ukoliko je parlamentarna većina sigurna i nema naznaka da će novo glasanje doneti suštinske promene? Vučić i SNS jednostavno vole izbore, a u predizbornoj kampanji snalaze se kao riba u vodi. Ne treba zaboraviti ni moguću konkretnu dobit. Vladajuća koalicija oko SNS ima sigurnu većinu u Skupštini Srbije, ali do dvotrećinske podrške za neophodnu promenu Ustava, pri sadašnjem odnosu snaga, teško mogu da dođu. Ako još malo rascepkaju opoziciju, uspeju da izbace bar neku opozicionu stranku iz Skupštine, nakon sledećih izbora Vučić bi verovatno komotno mogao da menja Ustav. Da izbaci preambulu i time zadovolji Zapad ili da, po ugledu na nedavnog dragog gosta turskog predsednika Erdogana, uvede predsednički sistem? Jer ako jedan čovek vlada i odlučuje, zašto to i ne formalizovati Ustavom? Srbiji je, ipak, sigurno bolje da ne ide toliko daleko, jer, za razliku od Turske i nismo baš bitna zemlja, te „veliki“ uvek mogu da nam „udaraju packe“ ili podsećaju na obećanja i očekivanja. Čak i kad ih predstavlja „zamenik pomoćnika“. Ni posle Vučićevog TV nastupa, nije jasno šta je to Hojt Ji toliko strašno i novo rekao nedavno u Beogradu? Zašto je podignuta tolika buka? Kampanja je očito već počela. Mada je pre pitanje da li je ikada prestajala?