Lipar je svet

Opozicija se, s druge strane, raduje kad god neki autokratski političar u bližem ili daljem komšiluku izgubi izbore. Onda kreću kontrateorije i analize – da li je u Srbiji moguć „istanbulski“ ili „budimpeštanski“ scenario?

Da li srpska opozicija može da pronađe nekog svog Ekrema Imamoglua, opozicionog kandidata koji je pobedio na izborima za gradonačelnika Istanbula ili Gergelj Karačonja, koji je u Budimpešti porazio Orbanovu stranku?

Treba gledati preko „svog plota“, ali nikada ne treba smetnuti s uma da je svaka sredina specifikum za sebe.

Moramo li uvek da gledamo u inostranstvo? Zašto je trava uvek kod komšije zelenija? Imamo li u svojoj zemlji neku oazu borbe protiv samovolje vlasti? Da li su to Paraćin, Šabac… Ili možda Lipar? Šta i gde beše Lipar? Naselje u opštini Kula, sa nešto više od 500 domaćinstava i oko dve hiljade stanovnika. Lipar ima i Fejsbuk stranicu i lokalnu informativnu mrežu „Naše mesto“, na kojoj možete, između ostalog, videti da je u lokalnoj OŠ „Nikola Tesla“ obeležen Evropski dan jezika, đaci išli u Novi Sad i slušali operu „Karmina Burana“, Liparčani uređivali svoje selo, ali i proslavili seosku slavu Veliku Gospojinu…

Sudeći po slikama lepo i uredno mesto, ali Lipar je najpoznatiji kao „selo koje je pobedilo Vučića“. Priča počinje mnogo ranije. Vredni i jedinstveni Liparčani su sedamdesetih godina izgradili vodovodnu mrežu dobrovoljnim prilozima i kreditom koji su vratili meštani. Onda je 2013. došlo do problema.

Opština Kula odlučila da lokalno groblje i vodovod u Liparima pripoji JKP „Komunalac“. Odluka se zasnivala na Zakonu o komunalnim delatnostima, ali je u Liparima dočekana „na nož“. Počeli da potpisuju peticiju, protestuju, ne daju svoje groblje i vodovod. „Cilj je samo da zaposle još desetak stranačkih aktivista i sutra predaju u privatne ruke ono što smo svojim novcima i rukama gradili. Nije me sramota da uprem prstom u one koji su ceo život proveli na državnom valovu i sada dižu dva prsta da se ono što je seosko da opštini na upravljanje“, objašnjavao je tada Slobodan Rajačić iz Lipara.

Vodovod je bio ključno pitanje i na izborima za Savet Mesne zajednice 2017. kada su seoski kandidati ubedljivo sa 11:0 pobedili listu SNS koalicije, čime su dobili epitet „selo koje je pobedilo Vučića“.

Nedavno su ponovo bili u medijima jer je Osnovni sud u Vrbasu proglasio krivim i osudio na uslovne kazne od godinu dana (kao da su, daleko bilo, pretukli nekog pripadnika LGBT zajednice) osam članova Saveta Mesne zajednice Lipar zato što su, u skladu sa odlukama donetim na narodnim zborovima, glasali protiv predaje seoskih bunara i vodovodne mreže kulskom komunalnom preduzeću.

Žalili su se Višem sudu u Somboru. „Svi smo se izjasnili da se ne osećamo krivim, ali tražimo da i Viši sud to potvrdi. U suprotnom će svako drugačije mišljenje i glasanje predstavnika građana biti moguće sudski goniti i kažnjavati“, rekao je za VOICE jedan od osuđenih Dušan Miščević.

Nema u Liparima politike. Tačnije, nema političkih stranaka. LJudi se jednostavno bore za svoje i ne daju da im „neko odozgo“ Kula ili Beograd, svejedno, uzurpira pravo ili imovinu. Meštani Lipara tako godinama drže lekciju drugim delovima Srbije, razvijenijim gradovima i obrazovanijim ljudima. Koliko će izdržati, videćemo. Držimo im palčeve.