Nevolja do ludila 1Foto: Luca Marziale / Danas

Za Srbiju se vežu različite izreke. Možda je najlepša ona iz pesme Desanke Maksimović.

„Srbija je velika tajna; ne zna dan šta noć kuva, niti noć šta zora rađa…“ Jednako je poznata patriotska iz 19.veka Luke Sarića. „Oj Srbijo, mila mati, uvek ću te tako zvati…“ Propagandno-turističke poruke znatno su direktnije i jasnije. Srbija je za Si-En-En „Moments to remember“, za Bi-Bi-Si „The place to be“.

Najtačnijim mi se čini ipak potpuno drugačija. „Ko ovde ne poludi taj nije normalan“. Ne vezuje se samo za Srbiju, ne zna se ko je njen autor, a sličan je i naziv kompilacijskog albuma Bijelog dugmeta iz 2016. godine, ali savršeno nam odgovara. Nadam se da nas još ima sa sačuvanim zdravim razumom, skromno sebe u takve ubrajam, ali došli smo u novo, vrlo ozbiljno iskušenje.

Najpre su nas predsednik Aleksandar Vučić i ministar odbrane Aleksandar Vulin bombardovali morbidnim fotografijama i snimcima ubistava mafijaške grupe Veljka Belivuka, zvanog Velja Nevolja, „opasnije od Zemunskog klana“. Bilo ih je u nastavcima. Onda je KRIK objavio deo Belivukovog svedočenja, u kome tvrdi da ga je predsednik Vučić angažovao za pojedine zadatke. Navodno je i član SNS. „Progovorio“ i njegov zamenik Marko Miljković, sa sličnim tvrdnjama, pomenuo i ministra Vulina. Kome verovati Belivuku ili predsedniku Srbije? Da li je takva dilema normalna? Na jednoj strani- osumnjičeni počinilac zverskih ubistava, kome se „smeši“ ozbiljna optužnica i verovatno višedecenijska zatvorska kazna. Na drugoj-predsednik zemlje. Dilema ne bi smela da postoji.

Od dolaska na vlast SNS, bombardovani smo tvrdnjama da je Srbija, pre njih, bila na rubu propasti. Začudo, ne zbog pogrešne politike devedesetih godina i ratova „u kojima Srbija nije učestvovala“, već petooktobarskih promena i „žutih lopova“ koji nas umalo nisu uništili. Onda su 2012. godine došli Aleksandar Vučić i kompanija i počeli da grade zemlju. Srbija nikada jača, naravno Vučiću hvala. Tvrde da su izgradili najviše puteva u istoriji, fabrika, bolnica, škola, nikada veće plate i penzije, Srbija pod njihovom vlašću ima najveći rast BDP, vratili su ugled u svetu…Opet Vučiću hvala. „Nemačka nam zavidi“, na šta čovek ne zna da li da se smeje ili plače.

Onda se odjednom pojave neki mafijaši u vidu Veljka Belivuka i Marka Miljkovića i počnu da optužuju državni vrh. Nakon objavljivanja Belivukovog svedočenja, pojedini naprednjaci su zavapili – država ugrožena, predsednik u opasnosti. Zar ne živimo u „zlatno doba“? Država nikada jača, Vučić voljen. Otkud uopšte Belivuk, kada se Srbija 10 godina uspešno bori protiv kriminala? Činjenica da se deo javnosti Srbije zamisli nad Belivukovim i Miljkovićevim tvrdnjama (ne zato što vole ubice i mafijaše već što se poklapaju sa događajima) nije dobra za SNS. Nije dobra ni njihova histerična odbrana i optužbe na račun KRIK i nas preostalih medija. Vučić će, međutim, verovatno i iz ove afere izaći „brži,jači,bolji“. Oni koji obožavaju predsednika Vučića, nastaviće da ga vole, mi što ga kritikujemo-nastavićemo istim tempom. Do nove naredne afere. Kada smo kod afera, šta bi sa Kokezom? I on je beše hteo da naudi predsedniku?

Šta nam je činiti? Po svaku cenu ovo malo razuma sačuvati. Nije lako, ali možemo mi to. A kad nam legne po 20 evra, da se častimo. Ili kupimo desetak litara ulja.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Nevolja do ludila”

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.