Podignuta rampa

Uveliko se brčkaju u moru, sunčaju, vidaju traume od korone i karantina, uživaju u girosu, buzukiju… Krenula nova tura. Lepo. Šta se desilo u ponedeljak, 15. juna? Kako razumeti ljude koji na najavu otvaranja grčke granice za građane Srbije, od 15. juna u 23 sata, krenu kolima već sabajle, porodično, sa malom decom i kučićima? Ispostavi se da ne mogu preko Makedonije, krenu preko Bugarske.

Onda i tu naiđu na rampu. Krene kuknjava: čekam sa bebom od devet meseci, stotine ljudi na granici, stari, bolesni, loši uslovi, vrućina, ostali bez para… Kao da su izbeglice iz Eritreje, a ne turisti iz Srbije.

Zašto bolesni putuju? Kad pre ostadoše bez para? Kako razumeti roditelje koji u vreme epidemije čim prije decu povedu na tako dalek put? Onda se čudimo što Vučić Srbijom vlada kako vlada.

Pitanje je samo da li imamo neodgovornu vlast zato što smo mi takvi ili smo neodgovorni zato što se ugledamo na vlast? To je ono pitanje o kokoški i jajetu.

Srbija je privolela Grčku da promeni odluku i otvori granicu za srpske turiste, a dok pišem ovaj tekst još se čeka „ferman“ iz Atine da vidimo da li je reč o jednokratnom potezu ili smo dospeli na listu država kojima je dozvoljen ulazak.

Grčka se u ovom slučaju pokazala kao krajnje neozbiljna. Prvo su danima najavljivali otvaranje granice za građane Srbije od 15. juna, onda 14. juna kasno uveče promenili odluku, zatim u noći između 15 i 16, promenili promenjenu odluku i podigli rampu.

Može Grčka da bude članica EU, ali vidi se da je balkanska država. Mogu grčki političari da idu svaki dan u Brisel, Berlin, Pariz, ali Balkan iz njih izaći neće. Ima to svojih mana, ponekad i prednosti, jer srpski turisti su balkanskom tvrdoglavošću uspeli da se dokopaju mora. Pustila ih balkanska „braća“.

Politički posmatrano, srpski turisti pokazuju neodgovornost. Izbori u nedelju, 21. juna, a oni na moru. Izbori 21. juna biće neizvesni bar u zgradi u kojoj živim. Tog dana bi trebalo da biramo upravnika zgrade.

Imamo dva kandidata, komšiju Đorđevića, penzionera, bio predsednik kućnog saveta 10-ak godina i znatno mlađeg Ivanovića, koji ima neke silne moderne ideje, e banking i slično.

Za razliku od „velikih“ koji faktički nisu izbori, ovi „mali“ u mojoj zgradi su vrlo zanimljivi. Rezultat neizvesan. Kampanja bila žestoka, skupština stanara na granici incidenta.

Kao da su, daleko bilo, kandidati za poslanika Skupštine Srbije, a ne upravnika zgrade na Novom Beogradu. Nezvanično najavljeno moguće odlaganje izbora, neki prete tužbama, obratiće se opštini, sudovima… Čudimo se što Vučić Srbijom vlada kako vlada?

Predsednik je ovih dana ponovo odgovarao na pitanja o sumnjivom društvu sina Danila, 22-godišnjeg „deteta“.

Opet žestoko prozvan Danas.

Nedavno smo proslavili 23. rođendan. Malo smo znači stariji od Danila, ali svašta smo preživeli. Sećam se priče naše sekretarice Cece, iz vremena vanrednog stanja nakon ubistva premijera Đinđića.

MUP medijima dostavio slike nekih optuženih mafijaša, na zabavi u društvu nepoznatih devojaka, uz molbu da ih objavimo. U vanrednom stanju molba policije je zapovest.

Objavili mi, kad zove majka devojke sa slike.

Kuka što smo objavili sliku, šta će komšije da kažu… Ceca pokušava da smiri gospođu, koja se ne zaustavlja, a drugi telefoni zvone.

Onda Ceca, suptilno kako samo ona ume reče: „Gospođo, vama je problem što su novine objavile sliku, a nije vam problem što vam se ćerka druži sa mafijašima.“ Gospođa je spustila slušalicu.