Pravda za Dudu 1

Sa mnogima je igrao šah, a kratka partija koju je odigrao prekjuče na proslavi 100 godina Sportskog društva „Radnički“, sa proslavljenim košarkaškim trenerom Dušanom Dudom Ivkovićem, mnogima je izazvala mučninu u stomaku.

Ne samo partija šaha već i zahvalnost koju je Ivković, ranije deklarisani opozicionar, iskazao „našem predsedniku“ za najavljenu pomoć „Radničkom“, koji je obojicu nagradio.

Ivkovića priznanjem za životno delo, a predsednika Vučića za izuzetan doprinos i pomoć.

Svečanost održana u Muzeju Jugoslavije, Ivkovićevo ophođenje prema predsedniku mnoge je razočaralo. Neki na društvenim mrežama tvrde da se i Ivković „prodao“ i „izdao“.

Drugi kukaju da je vlast sve „kupila“ i stavila pod svoju kontrolu, čak i Dudu.

Ima Vučić svoju opoziciju, medije, nevladine organizacije, intelektualce, popove, hodže, pa što im se, po sistemu „kud svi Turci…“ ne bi i Ivković pridružio?

Podržavao čovek opozicionog kandidata Sašu Jankovića, učestvovao na protestima, držao vatrene govore, kritikovao „najgoru vlast u istoriji ove zemlje“, Vučićevu dakako…

Tabloidi ga zbog toga blatili, vređali, prozivali zbog divlje gradnje.

A sada onako prijatan susret, srdačni zagrljaj, zahvalnost.

Nije Ivković ni pomenuo političko razmimoilaženje, već je Vučić podsetio da se njih dvojica nisu slagali, a verovatno se i dalje ne slažu oko mnogo čega, ali zajedno žele da pomognu „Radničkom“.

Da li Ivković zaslužuje da ga deo javnosti, uglavnom na društvenim mrežama i sada iz drugih razloga, ponovo provlači kroz blato?

Pravda za Dudu 2

Čini mi se da ne.

Najpre zbog Ivkovićevih zasluga za razvoj košarke i sporta na ovim prostorima, a drugo, šta ako zaista sve čini samo zbog „Radničkog“?

Klub koji je Beogradu podario brojne šampione, državne prvake, olimpijske i medalje na svetskim i evropskim prvenstvima, godinama je na rubu opstanka i nestanka. Ivković došao da pomogne, a, nažalost, živimo u zemlji u kojoj se zna da se ništa ne može bez podrške predsednika.

Žičara, sport, respiratori, ničega nema bez Vučića.

Da li je Ivković kriv što je to shvatio i prihvatio?

Da li svi to treba da shvatimo i prihvatimo?

Svakako da ne treba.

Takvo stanje društva treba kritikovati i boriti se protiv autokratizma, ali ako neko u toj borbi posustane, da li treba da ga pljujemo?

Ima mnogo ljudi u ovoj zemlji koji zaista veruju Vučiću i njegovoj stranci.

Za njih su iz uverenja i to poštujem.

Gadni su mi oni koji iz ličnih interesa menjaju ćurak i priključuju se vlastima.

Zaista mi ne deluje da Ivković spada u takve.

Ne znam da li je legalizovao svoje nekretnine, nadam se da jeste, ali ne bih rekla da se zbog golubarnika slikao s predsednikom.

Čini mi se da se „žrtvovao“ zbog voljenog „Radničkog“, koji sigurno država treba da pomogne.

No, da 15 miliona evra nije puno?

Kad god Vučić sa nekim igra šah, setim se Vladimira Cvijana, čoveka sa kojim je takođe rado igrao ovu igru. Cvijan je radio u Kabinetu predsednika Borisa Tadića, onda je, navodno, rezigniran korupcijom u DS i stanjem u pravosuđu napustio Predsedništvo.

SNS je aprila 2010. obavestila javnost da je Cvijan „jedan od najboljih pravnika u Srbiji i najpriznatiji srpski pravnik u Evropi i svetu“, postao njen član.

Tada je izbio skandal i zbog tonskog snimka Cvijanovog razgovora sa predsednicom Vrhovnog suda Natom Mesarović.

Bio je viđen za ministra pravde u prvoj vladi SNS, ali je postao „samo“ poslanik i član Predsedništva SNS.

Skandali su nastavili da ga prate, razočaran u Vučića, napustio je i SNS.

Gde li je Cvijan danas?