Ni „Deset malih crnaca“ nisu za potcenjivanje. Kada sam najpre čitala „Ubistvo u Orijent ekspresu“, a zatim gledala brojne ekranizacije, bilo mi nekako drago što je voz, zavejan u snegu, stao baš u tada našoj zemlji. Negde u Slavoniji. Pored Slavonske Požege ili Slavonskog Broda. Uvek ih mešam. Najpoznatija spisateljica krimi romana volela je da putuje Orijent ekspresom. Prošla je tako i sada već bivšom Železničkom stanicom Beograd. Spolja lepa, unutra skromna, mala, čak i jadna, ali uvek mi je draga bila, mada sam voz retko koristila. Verovatno zbog domaće železnice čiji su vozovi „brzinom“ od oko 30 kilometara na sat, odavno postali antireklama za ovo inače ugodno prevozno sredstvo. Umesto da osavremene železnicu, stanicu, poprave što se popraviti može, nadležni su jednostavno glavnu železničku stanicu preselili u Prokop. „Ingeniozan“ potez. Premestiš stanicu u nešto što nije još završeno, a kad će, ne zna se. Da je umesto bivše stanice, Agata Kristi videla Prokop, ne bi nas pomenula u romanu.

Budimpešta ima prelepu Keleti stanicu, Centralna železnička stanica u Amsterdamu je remek delo, nisu za potcenjivanje ni pariska Severna stanica ni londonski Kings kros. Da ne „letimo previsoko“. Nisu loše ni stanice u Zagrebu i LJubljani. Ali lako je imati neke zgradurine u centru grada, iz 19. veka, kao železničke stanice. Pravi je izazov za glavnu železničku stanicu izabrati rupu bez stanične zgrade, sa nizom pruga i betonskih ploča iz kojih žice još vire, do koje retko ko zna kako se dolazi, iako je, tvrdi ministarka Zorana Mihajlović, „pet minuta od centra grada“. Helikopterom, verovatno.

Ideja o premeštanju i ranije je nekima padala na pamet, do realizacije je sada došlo verovatno zbog „Beograda na vodi“. Izgleda da budući stanari ovog elitnog naselja ne žele da im pogled kvare stari, zarđali vozovi. Kao ni Savski most, poznatiji kao tramvajski. Pa će i on uskoro „pasti“. Odlazi i Beogradska autobuska stanica (BAS) i to na moj Novi Beograd. Zvanično je gradnja nove autobuske stanice u bloku 42 počela 28. februara, ali nije daleko odmakla. Imam, ipak, dobre vesti . Pre nekoliko dana na gradilištu, ograđenoj poljani za koji možete da pretpostavite da će biti nova BAS, samo zbog table na kojoj to piše, radovi su se „zahuktali“. Pojavio se kamion i vozilo “ koje transport vrši i ima onu ruku da prebacuje“, rekao bi bivši ministar Velimir Ilić. Kamion, bager, utovarivač, pokretni toalet, baraka i pet-šest radnika. Još ravnaju zemlju, ni temelji nisu iskopani, ali ne sumnjajte, dobićemo velelepnu stanicu sledeće godine. Koštaće oko 25 miliona evra Da li grad i dva miliona stanovnika treba podrediti budućim stanarima „Beograda na vodi“? Šta ćemo ako im padne na pamet da statuu „Pobednika“ treba zameniti nečim monumentalnijim? „Pobednik“ se ionako malo iskrivio i ofucao.

Da li je išta od ovoga bitno na dan kada na SP u fudbalu igraju Srbija i Brazil? Pobeda bi bila istorijski uspeh „orlova“ i zalečila rane nastale porazom od Švajcarske, ali Brazil je Brazil. Sport, fudbal posebno, me ne zanima, ali „nus pojave“ su fascinantne. Izjave Kokeze i Krstajića, naprimer. Svetska nepravda, zavera, svi mrze Srbe, Hag…Ludilo. Kako to da je Srbija „poludela“ zbog načina slavlja švajcarskih reprezentativaca albanskog porekla, a da niko nije „video“ ikonografiju srpskih navijača? Četnički simboli, lik Ratka Mladića na majicama i slično. Ako srpski mediji i javnost na to ćute, neka ćute i na Šaćirija i DŽaku.