„Uhapsite Đilasa“

Novembra prošle godine je za neku albansku TV izjavio da je Srbija počinila zločine nad kosovskim Albancima. Nedavno su neki tabloidi u Srbiji objavili Perušićevu izjavu, uz očekivano „filovanje“.

Od tada pretnje stižu ne samo njemu već i njegovoj porodici. Nema veze što je Perušić govorio i o zločinima nad Srbima, stavljen je na „listu za odstrel“. Ne morate da se slažete sa Perušićem, ali zar zbog izrečenog stava zaslužuje pretnje smrću? Šta ako nekom padne na pamet da s reči pređe na dela?

Ana Lalić je novinarka portala Nova S iz Novog Sada. Uhapšena je zbog teksta o lošem stanju u Kliničkom centru Vojvodina. Prodržavni mediji je „čereče“, objavljen oglas da „radi protiv interesa Srbije“.

Državni funkcioneri su je optužili da laže, a onda je Lalić u drugom tekstu podsetila da je jedan od njih, pokrajinski sekretar za zdravstvo, pre neku godinu bio na listi lekara koji su optuženi za lažiranje lekarskih nalaza. Dotični Zoran Gojković sklopio nagodbu i izbegao suđenje. Kako je onda Gojković „čist“, a Lalić „lažov“ i još mnogo gore?

Dragan Đilas je predsednik Stranke slobode i pravde, predvodi opozicioni Savez za Srbiju, bivši gradonačelnik Beograda. Aktuelna vlast tvrdi da je pokrao Srbiju za čak 600 miliona evra.

Zašto onda nije u zatvoru?

Napadi na Đilasa kulminirali su „bakljadama“ i snimljenim skandiranjem u blizini zgrade u kojoj žive njegova mlađa deca. Snimak na kome zbog toga plače i preti predsedniku Vučiću neke je potresao, drugima se nije dopao. Balkanci, znamo, ne plaču. Političari posebno.

Optužnice protiv Đilasa nema, iako je SNS na vlasti skoro osam godina, a njihovi funkcioneri ne odgovaraju na pitanja o sumnjivim poslovima i višemilionskim zaradama svojih partnera, kumova, očeva, braće…“Krušik“ i NITES „čisti“, a Đilas „lopov“?

Aleksandar Vučić je predsednik Srbije i lider SNS. I on se žali da ga stalno napadaju različite domaće i strane strukture, nezavisni mediji, preostala „šaka jada“, „samozvana elita“… Blate mu porodicu, prete deci. Većina napada na Vučića može se primetiti na društvenim mrežama i zaista su primitivne i vulgarne pretnje na njegov i račun njegove dece apsolutno neprihvatljivi i za osudu.

Mogu li se, međutim, porediti primitivizam na društvenim mrežama sa organizovanom i orkestriranom kampanjom protiv kritičara vlasti u Skupštini Srbije, nacionalnim TV, tabloidima?

Zar sama vlast nije najviše odgovorna za stanje u društvu? Ako oni svoje kritičare, neistomišljenike i protivnike nazivaju „ološem“, „fašistima“, „lopovima“, optužuju ih da „ne žele dobro svojoj državi“, već da žele da „korona pobedi“ i „ljudi umiru“…šta da očekujemo? Srbija, nažalost, nikada nije bila zemlja u kojoj je poštovano pravo na drugačije mišljenje, ali sada je „vrag odneo šalu“.

U vanrednom stanju smo bili mesec i po, zabrana kretanja, strah od virusa, ljudima su živci istanjeni i ne treba se „igrati vatrom“. Mnogi su nezadovoljni.

Jedni ne vole vlast, drugi preziru opoziciju, trećima, verujem većini, dosta je jednih i drugih. Zato Vučić mora da „stane na loptu“ i smiri tenzije. Ionako je SNS, čini mi se, pogrešio kada je na šerpe odgovorio bakljama i toga su verovatno svesni.

Može li Vučić to ? Može sigurno. Vučić sve može, ali verovatno neće. Izbori 21. juna, a „zavadi pa vladaj“ je dokazano dobitna formula.