Voljeni predsednik

Severnokorejska TV emitovala je snimke vidno oslabljenog vrhovnog lidera Kim Džong Una.

Ovaj treći član komunističke dinastije Kim, koja od osnivanja vlada zemljom, bio je izrazito punačak, pa mu mršavljenje sigurno neće škoditi.

Zabrinuo je, međutim, građane svoje zemlje.

Toliko da je državna TV objavila i izjavu građanina Pjongjanga, koji je rekao da su „svi postali tužni“ kada su videli tako iscrpljenog vrhovnog vođu.

Ili beše voljeni vođa?

Moguće i vrhovni i voljeni.

„Svi su odmah počeli da plaču“, rekao je Pjongjanđanin.

Zapadni mediji su još 2014. izveštavali o navodno teškoj bolesti Kim Džong Una, neki su tvrdili da je umro, što je dotični demantovao pojavljivanjem na lansiranju nove rakete.

Zapad ponovo spekuliše šta se dešava sa severnokorejskim liderom?

Da li je bolestan?

Možda je na dijeti?

Ili pokušava da Severnokorejcima, ponovo suočenim sa nemaštinom i ekonomskom krizom, pokaže koliko radi da im pomogne?

Toliko da nema vremena ni da jede.

Uvek sam bila protiv čini mi se izuzetno neozbiljnih poređenja između Srbije i Severne Koreje.

Nema tu sličnosti, mada su naprednjaci u Skupštini Srbije nedavnim dugim aplauzom predsedniku Vučiću, nenamerno podstakli takve ideje.

Na sreću, ipak je daleko Pjongjang, a ni između Kima i Vučića nema puno sličnosti.

Sem što obojica vole da vladaju, „naš“ bi sve da kontroliše, „njihov“ je čeličnu kontrolu nasledio i samo je dopunjava.

Zbližava ih i to što vole sport, vojne parade, da ih ljudi vole, ali ništa sem toga.

Uostalom, Kim gubi na težini.

Vučić – ne bi se reklo.

Zašto Vučićevi kritičari porede Srbiju i Severnu Koreju?

Mi smo ipak evropska država, parlamentarna demokratija, imamo višepartijski sistem, ljudska prava zagarantovana Ustavom i zakonima…

Srbija je, doduše, kasno uvela višepartijski sistem, političke institucije su nerazvijene, ali smo Evropu „zadužili“ mnogim dostignućima u ovoj oblasti.

U Srbiji i zemljama bivše SFRJ još devedesetih godina dvadesetog veka zavladali su nacionalisti, populisti, šovinisti, deo Evrope nas decenije kasnije „mlako prati“.

Nije to sve.

Da li su igde glađu štrajkovali poslanici vladajuće koalicije?

Jesu-u Srbiji.

U kojoj zemlji vlast opozicione predstavnike naziva ološem, fašistima?

Opet tačan odgovor – u Srbiji.

U kojoj državi je vlast najavljivala protest protiv opozicije?

U Srbiji, naravno.

Otišli smo i korak dalje.

Predsednik Republike pozvao je predstavnike opozicione Narodne stranke Vuka Jeremića na tuču, što je nesumnjivo novi doprinos Srbije političkoj bizarnosti koja se graniči sa ludilom.

Mislim da se Vučić samo šalio i kako uvek sa njim biva, zaneo u svom podužem monologu, ali predstavnici Narodne stranke začudo prihvatili poziv i došli u zgradu Predsedništva.

Jeremić tvrdi da su samo hteli da ga pitaju da li je normalan?

Videsmo i kraći snimak. Kao deca kada se posvađaju u vrtiću.

Problem je ipak što nisu deca već je jedan predsednik, a ostali pretenduju da budu ozbiljna opozicija.

U žaru svađe predsednik ih nazvao „devojčicama“, što valjda treba da bude uvreda.

Izvinio se tek nakon objave snimka, priznao da je pogrešio.

„Ostalo mi sa ulice, kad sam imao 20, 20 i kusur godina. Proveo sam mnogo vremena na severnoj tribini, niti se kajem, niti žalim zbog toga, naprotiv i na taj deo svog života sam ponosan“, objasnio predsednik Vučić.

Hteo bi Vučić da bude neko drugi, veliki državnik, ali očigledno ne može protiv svoje radikalsko-huliganske prirode. Ali bi morao. Zbog toga što je ipak predsednik Republike.