"Zdrav čovek ima hiljadu želja..." 1Safeta Biševac

Pomislila sam da će možda obezbeđenje zbog prijema predsednika biti strože ili da će se možda ispred bolnice okupiti simpatizeri SNS. Ništa od toga.

Na ulazu, na kome i dalje stoji poznati natpis: „Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu“, sve je bilo uobičajeno – pokazivanje lične karte, stavljanje torbe na rendgen. Gužva manja nego inače.

Svi liftovi su radili. Onda sam od više poznanika čula teorije da predsednik „sigurno“ nije bio na VMA, već negde drugde, ako je uopšte bio bolestan i u bolnici. Koliko brzo Srbijom prostruje različite teorije i zavere, čudo jedno. No, to nam pokazuje koliko su građani nepoverljivi prema zvaničnim verzijama.

Predsednik je, na sreću, brzo izašao sa VMA, oporavio se, vratio radnim obavezama. Lepo.

Ne bih da „dolivam ulje na vatru“, ali nameće se, čini mi se, logično pitanje – da li nam je ovaj slučaj pokazao koliko je defektan autokratski sistem koji u Srbiji mnogi vole?

Život se čini lakšim kada neko drugi odlučuje, ali kada se država i vlast svedu na „čvrstu ruku“ jednog čoveka ili uzak krug – ne piše se dobro toj državi.

Zato je bolje graditi, imati institucije i podelu vlasti na izvršnu, zakonodavnu, sudsku. Onda ne morate da strepite nad zdravljem vladara i pitate se šta će biti ako i kada dotični ozbiljno oboli ili se, daleko bilo, preseli na „onaj svet“? Da li će doći do borbe za vlast? Ko će postati „kalif umesto kalifa“?

Očigledno ništa nismo naučili iz slučaja „doživotnog predsednika“ Josipa Broza. No, bez brige. Mlad je predsednik, ali morao bi da povede računa o tom krvnom pritisku.

Još je mlađi Miodrag Sovilj, za koga „zli jezici“ tvrde da je, pitanjima o „Krušiku“i Branku Stefanoviću, ocu ministra unutrašnjih poslova,“razboleo“ predsednika. Nije Sovilj kriv, a ovi što mu „crtaju metu“ morali bi da se priberu. Ko misli da novinar nigde sem u Srbiji predsedniku ne može da „unosi telefon u lice“, jer bi negde drugde, Francuskoj, konkretno, kako kaže Vladimir Đukanović Đuka, „bio ustreljen“…Vredili li komentarisati?

Zašto da ne. Ni u jednoj zapadnoj zemlji novinar ne bi bio „ustreljen“ zbog postavljanja pitanja predsedniku, a u Francuskoj i mnogim drugim državama, ministar čiji je otac uhvaćen u sumnjivim poslovima, sigurno ne bi ostao na tom mestu.

Čujem da je bilo morbidnih komentara na račun zdravstvenih problema predsednika. To stvarno nije u redu. Videla ih nisam, pošto nisam aktivna na društvenim mrežama.

Više volim tradicionalne načine komunikacije, direktan govor, klasične štampane i elektronske medije. Neke izjave i pamtim.

U nekim novinama sam svojevremeno pročitala ovu izjavu: „U životu sam se napio tri puta. Kada je Zvezda postala prvak Evrope, kada je ubijen Slavko Ćuruvija i kada je ubijen Zoran Đinđić“. Ko je to beše rekao? Predsednik. Doduše, u svom prošlom političkom životu.

Pročitala sam i izjavu Suzane Vasiljević, savetnice za medije predsednika. Komentarišući morbidne komentare pojedinaca na račun zdravstvenih problema predsednika, Vasiljević se upitala: „Ne znam šta se desilo da je ovo društvo postalo toliko jezivo“. Stvarno, šta se desilo? Svakodnevno i na svakom koraku mogu se videti primeri destrukcije ove zemlje i društva. Samo što verujem da je za atmosferu u društvu odgovorna pre svega vlast, a mnogo manje Sovilj ili Đilas. Ne kaže se za džabe da „Riba smrdi od glave, a čisti od repa“.

Predsednik je izašao iz bolnice. Kada će Balašević?