Uprkos zlonamernim ali opravdanim očekivanjama, neću pomenuti nijedno očekivano ime.
„Srbija je postala zemlja u kojoj je nebezbedno biti novinar, što je jasno prema alarmantnom broju napada na novinare koji nisu istraženi, rešeni ili kažnjeni ali i blaćenju u agresivnoj kampanji koju vode provladini mediji protiv istraživačkih novinara.“
„Srbija je jedina zemlja regiona koja beleži silazni trend na polju demokratije.“
„Srbija nije ostvarila napredak u oblasti slobode izražavanja u proteklih godinu i po dana, dok politički i ekonomski uticaji stvaraju rasprostranjenu autocenzuru.“
„Vlada se meša u slobodu medija kroz selektivne medijske subvencije i reklamiranje.“
„U novembru je premijer optužio tri istraživačka medija da rade za strane vlade u cilju destabilizacije zemlje.“
„U Srbiji je tokom 2017. godine ostvaren ‘ograničen napredak’ u smanjivanju disproporcije između obaveza Srbije na planu ljudskih prava i njene prakse na tom području.“
„Napadi i pretnje novinarima su nastavljeni. Reakcije vlasti su bile neadekvatne.“
„Provladini mediji protiv nezavisnih novinara vode kampanje blaćenja optužujući ih da su ‘izdajnici’ i ‘strani plaćenici’.“
„Novinari, kao i aktivisti za ljudska prava rade u neprijateljskom okruženju!“
Znam da bi mnogi izgubili opklade: rukopis i stil jesu moji ali ovo nisu moje reči.
Ovo su mišljenja, ocene i zaključci Reportera bez granica, Amnesti internešenala, Fridom hausa, Evropske komisije i Hjuman rajts voča.
Posebno me se dojmio slikoviti utisak Hjuman rajts voča: „Novinari, kao i aktivisti za ljudska prava, rade u neprijateljskom okruženju!“
Ja ću biti blag u izrazu: danas nije lako biti novinar u Srbiji.
U društvu u kom je etika degradirana do nivoa mane, u zemlji koju odlikuje atmosfera nezameranja, u sistemu u kome javna kritička reč nužno garantuje posledice, biti novinar nije preporučljivo.
Ali, Srbija je zemlja paradoksa – biti novinar jeste i čarobno lepo.
Pomalo je i ekskluzivno biti danas novinar u Srbiji: biti istinoljubiv i biti hrabar i zastupati javni interes u društvenom ambijentu kojim dominira virus straha, za koji smo mislili da je iskorenjen i suzbijen, skoro nepostojeći, znači biti različit od drugih.
Biti, danas, istinoljubiv i hrabar i zastupati javni interes, znači i prkositi normama društvene matrice.
Pustolove tog tipa, uglavnom književnike, glumce i slikare, koji su se raspusno suprotstavljali važećim normama i očekivanjima šire zajednice, onomad smo zvali – boemima.
Novinari, nažalost, odavno nisu umetničke duše, lepu reč je zamenila faktografija, novinarstvo staje tamo gde počinje umetnička kreacija.
Ostalo je nešto, međutim, što i dalje spaja umetnost i novinarstvo: to je domen univerzalnih istina.
„Gernika“ Pabla Pikasa, recimo, savršeno je upakovana vest. Maestro je naslikao faktografski izveštaj o onome što je nemačka vojska uradila tom baskijskom selu jednog aprila pre 80 godina. Slika sugeriše istinu. Kažu da je manjkom boja dočarao užas. Iz rama vrište zlo i očaj. Ničeg suvišnog nema. Mašta umetnika je ogolila surovost.
Nemački oficir u obilasku Pikasovog ateljea u Parizu zastao je ispred „Gernike“:
„Ovo ste vi napravili“, pitao je umetnika.
„Ne, to ste vi napravili“, hladno je uzvratio Pikaso i otišao da mašta.
Novinari nemaju pravo da maštaju. To i nije njihov posao. Presek činjenica je uvek bila najbogatija tačka novinarskog izražavanja. Nema iscrtavanja i docrtavanja. Nema boja i nijansi. Nema sugerisanja univerzalnih istina. NJihovo je da ogole stvarnost.
Vratiću vas još jednom na umetnički dojam Hjuman rajts voča o neprijateljskom okruženju u kom rade novinari!
Ovo što danas kao profesionalci i društvo živimo, jeste jedno jako ružno vreme. Ali to nije ni kijamet ni nevreme pa da možemo stati, negde se skloniti ili sakriti pod strehu i sačekati da prođe. Biti danas javno ravnodušan znači, pre svega, biti – sebičan, pa i nečovečan, ako hoćete.
LJudi koji će večeras izaći na binu Fakulteta dramskih umetnosti, da prime nagrade za istraživačko novinarstvo, koje Nezavisno udruženje novinara Srbije već 13. put dodeljuje u saradnji sa ambasadom Sjedinjenih Američkih Država, svako od njih je svojevrsni Pikaso a svaki od tih radova svojevrsna je „Gernika“!
Oni su umetnici činjenica!
Nisu u ovoj zemlji baš svi novinari poklekli.
Ima još onih koji vitlaju najmoćnijim sredstvo kojim raspolažu – činjenicama.
A onima ljubopitljivim, koji im kače etikete „stranih plaćenika“ i „izdajnika“ nonšalantno odgovaraju:
„Ne, to ste vi napravili!!
Vi ste rušili u Savamali, vi ste ugovarali strateško partnerstvo sa „Etihadom“, vi ste izmislili tetku iz Kanade, vi ste… Vi ste sve to!
Mi smo samo ‘nacrtali’ i ogolili činjenice.“
Mnogo toga se u novinarstvu promenilo – osim suštinskih pitanja: KO, GDE, KAD, KAKO, ZAŠTO.
Jedino kod nas imate i – ČEMU!
Istine radi, surove i sirove istine radi, eto – čemu.
To što smo okruženi onima koji preziru Istinu, Pravo i Pravdu nije i ne sme biti alibi da činjenice ustuknu pred komforom ćutanja.
To nam poručuju ovi ljudi večeras.
(Reč na 13. dodeli nagrada za istraživačko novinarstvo, koje dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije u saradnji sa ambasadom SAD)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
