Nisam ti ja baš pravi beskućnik, burazere, mada realno tako izgledam, a čak moram i da prosim. Nećeš mi verovati, ali ovo mi je zbog badema!
Ja ti mnogo volim sirove bademe, jednostavno obožavam. I taj dan sam upravo jeo bademe kad sam se zagrcnuo i počneo jako da kašljem.
Popio sam malo vode, ali slaba vajda. Samo sam kašljao i kašljao.
Tada se ispred mene pojavila moja žena sa maskom preko lica, tako da joj se samo oči vide, i sa kuhinjskim nožem u rukama.
– Ti imaš koronu! – počela je da urla. – Ti si zaražen virusom! Odmah izlazi iz stana da ne zaraziš decu!
– Ali draga – pokušavao sam da joj objasnim kroz kašalj – samo sam se zagrcnuo…
– To ti pričaj nekom drugom! – i dalje je vrištala žena – Tako se kašlje od korone! Lepo su rekli na televiziji, kašalj je glavni simptom! Odmah izlazi napolje!!!
Jedva sam uspeo da se obujem i uzmem jaknu, i da izbegnem kuhinjski nož.
Šta sam mogao, pošao sam kod moje majke.
– Jel to istina što mi je javila tvoja žena? – čuo sam majčin glas iza zaključanih vrata. – Da imaš koronu?
– Ma ne, mama, kakvu koronu, samo sam se zagrcnuo bademom – pokušavao sam da objasnim roditelju.
– Sine, ti znaš da korona kosi nas starije… To stalno govore na televiziji… – i dalje majka nije otključavala svoja vrata. – Moguće i da si se zagrcnuo… Ali šta ako je korona, sine moj? Treba da… ubiješ majku!?
Naravno da nisam hteo da ubijem majku. A ionako nisam kod nje mogao ni da uđem.
Pozvao sam brata.
– Bato, šta radiš? Mislio sam da svratim do vas…
– Ti nisi normalan! – prekinuo me je brat. – Ti si išao kod majke zaražen koronom!? Pa jel hoćeš… da je ubiješ!? Jel to hoćeš?!
Hteo sam da najzad prekinem tu histeriju i otišao sam u kovid ambulantu.
Posle dugog čekanja najzad sam i ja došao na red.
– Koji su vaši simptomi? – pitala me je premorena doktorka.
– Nemam nikakve simptome – bio sam jasan. – Ja sam došao samo da se testiram da se dokaže da sam zdrav!
– Nije problem – klimnula je glavom doktorka. – Ali ako niste bolesni… ta usluga se naplaćuje… 9.000 dinara.
Nisam pri sebi imao toliko, pa sam otišao kući da uzmem pare.
– U ovu kuću možeš ući samo sa negativnmim PCR testom! I antigenskim! – vikala je žena kroz zaključana vrata.
– Ali… draga… baš mi i trebaju pare za testiranje… – zavapio sam.
– Da da… – bila je neumoljiva žena. – Treba da nasednem na tu priču, da ti otvorim vrata… pa da se svi zarazimo… i umremo! Odlazi odatle… da ne uzmem nož iz kuhinje!
I tako sam ti ja trenutno beskućnik, burazere. Nego, izvini, kad si već toliko ljubazan… da nemaš možda da mi daš neku siću… Fali mi da skupim još 4.550 dinara za test…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
