Zanemarivanje

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Najpre BEZ TEKSTA SAM – nije mi jasno da li se ovo stvarno dogodilo NIJE VAZNO KOME … ali me vratilo u mladost u davne dane, imao sam otprilike sest i po godina. Cim smo „“savladali citanje i pisanje – cirilicu“ uciteljica me je prozvala i pitala ko meni pise domace zadatke iz tada neceg slicnog kao sto je krasnopis nekad, jos davnije bio. Probrljo sam da je Tata uvek pored mene ali da ja pisem… Stvarno je moj otac uvek nadgledao moje tanke, kose i ostale crte – zahvalan i danas na lepom rukopisu cirilicnom. Nije nista rekla nego je posle izvesnog vremena zadala prvu pisanu vezbu nama vec uveliko pismenim prvacima: MOJA BAKA . Elem, sa sve svojim krasnopisom ja sam napisao sve sto je odnos moje bake i mene…. Sutradan me je uciteljica prozvala i rekla da hoce da vidi mog oca STO PRE… Tata je bio samo JAKO VELIKI ali nije bio strog, rekoh mu za poziv. I naravno evo epiloga: Uciteljica Matovic ili Matijevic ili vec u OS Vlada Aksentijevic je tada 1962 godine docekala mog oca SA VISE NEGO OSMEHOM (tata je to pricao kad god je bio u prilici) i otprilike rekla: Druze doktore, svi u nastavnickom vecu se smejemo od juce – vas sin je napisao prvi pismeni zadatak MOJA BAKA – i otprilike ponovo – Moja Nana, baka, me uopste ne voli a ne volim ni ja nju… ona samo voli mog starijeg brata a mene i sestru ne voli. E pa ne volimo ni mi nju… …. Nisam dobio grdnju od roditelja, a dobio sam mnogo u ocima upravo moje uciteljice… Sto sam ovo napisao ne znam ali eto PONUKALI STE ME … Tekst koji ste napisali je zastrasujucu nepojmljiv i licemeran i da ne nabrajam.