Pozivajući građane da daju potpis Ljubiši Preletačeviću Belom kako bi uspeo da se kvalifikuje u trku za predsednika Srbije, neko je na društvenim mrežama objavio sliku ovog potencijalnog kandidata iz vremena kada je imao dve do tri godine kako sedi u krilu ubijenog premijera Zorana Đinđića.
To je samo deo kolaža koncepta Belog kojim se predstavlja javnosti, nekako uklopljen u druge delove njegovog nastupa zasnovanog na ismevanju i izvrgavanju ruglu političkih lidera i celokupne scene. Nakon prošlogodišnjeg proboja na izborima gde je osvojio čak dvadeset odsto na lokalnim izborima u Mladenovcu, Beli se trgao u poslednjem trenutku i krenuo u prikupljanje potpisa, ali i love za kandidaturu za predsednika.
Slobodnom građaninu, nezavisnom od partijskog ćara, teško je da se izvuče iz prividne ozbiljnosti u koju ga uvlače političari kako bi, višedecenijsko iskustvo je pokazalo, iskoristili položaje i funkcije za zastupanje interesa male grupe lažova, lopova, nesposobnjakovića, ratnih zločinaca i njihovih zastupnika i na štetu javnog pribavili korist i privilegije. Pojava Belog, uz pomoć onih koji su odmah uspeli da prepoznaju kapacitet za osvetu građana prema gore opisanim smutljivcima, čini se da nekako oslobađa i pokreće pitanja, poput – A, po čemu su to drugi kandidati bolji od Belog? Po iskustvu muljanja, laganja, gibanja u blatu koji sami prave, zbog ličnog profita i opstanka?
Ozbiljnost u stavovima i na licima onih koji se smenjuju na ključnim funkcijama, zauzimaju mesta i određuju ko može da im se približi u podeli najpre ratnog, a potom i tranzicijskog plena, zastrašujuća je. Međutim, u okolnostima apsolutnog diktata slike i doživljaja stvarnosti, zatvorenog i strogo kontrolisanog sistema, nakaznost takvih prilika predstavlja se kao normalnost sa čvrstim okvirima nužnosti takvog stanja. Iz tog kruga nema izlaza, sloboda postaje nedostižna pri čemu se gubi pojam o tome šta ona zapravo i predstavlja u ovom kontekstu.
Beli kao predsednik Srbije bio bi odgovor građana na pitanje o identitetu, koje dolazi kako iznutra tako i spolja. Ali, i odgovor o prošlosti i sadašnjosti. Šamar u lice elitama koje su od običnog čoveka napravili ratnog zločinca, genocidnog čoveka, netoleratnog, primitivnog, neobrazovanog roba koji, ogrezao u siromaštvu, nema ni snove o slobodi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
