Bolesni i zli svet Aleksandra Vulina

Tamo je smrt, tamo su obezglavljena tela, najstrašnije predstave i prizori ponikli iz ideje čistog zla.

Svet Aleksandra Vulina je, takođe, svet jednog, pre svega, izuzetno talentovanog za poniznost i služenje tvorcu takvog sveta, mnogo dubljeg, mračnijeg, manipulativnijeg, koji stoji iznad ili ispod onog Vulinovog, ispostavljenog u javnost.

Zapravo, brutalnost i odvratnost Vulinovog sveta, pred kojim se zanemi zbog neverovatnosti da je uopšte moguć, samo je bleda slika ili kopija onog u čijoj službi i na osnovu kojeg je stvoren.

Zato, kada zaprepašćeni govorimo o razmerama zla sveta koji je Vulin u stanju da prenese i ispostavi u javnost, trebalo bi napraviti taj jedan korak unazad i oslušnuti huk podzemlja sveta pravog i istinskog tvorca svih mogućih zlih svetova od kojih je Vulinov samo mali deo, samo bleda slika, samo način na koji se jedan zli, nakaradni podanik udvara i ponizno radi za svog šefa.

Šef je, naravno, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, prepoznat odavno kao onaj koji šalje svoje podanike, poput Vulina, da obavljaju prljave poslove, prenose narodu poruke nečastivog, izvrću, prevrću, uništavaju svaku ideju dobra, pripremajući ga i terajući da u strahu zbog prizora pakla koji se dogodio drugima može dogoditi i njima, počnu da uživaju u scenama smrti, krvi, nasilja, gladi.

Taj Vulinov srpski svet, koji on neumoljivo ispostavlja građanima sada već po pravilu kad god Aleksandar Vučić ode u Brisel da brišu pod sa njim, zbog njegove krvave, ratnozločinačke prošlosti, identiteta koji uveliko nosi kao istorijska ličnost – jedan od glavnih inspiratora ubistava, genocida, pokolja koji je nezapamćen još od Hitlera.

Zašto bi Aleksandar Vučić imao obzira da ne uvredi žrtve i sve mrtve, određene kao tragična posledica njegove političke prošlosti?

Zašto bi isto takvog obzira imao i Aleksandar Vulin, njegov podanik, koji je i u vreme ubistava i krvavog uništavanja bio nekoliko koraka iza Vučića po sposobnostima genocidnih i ratnozločinačkih izliva u smislu podstreka i udaranja temelja nakaradnih, zlokobnih i bolesnih ideoloških inspiracija.

Pominjanje „srpskog sveta“, kao smernice za aktuelnu generaciju srpskih političara, kako je to odredio Aleksandar Vulin, 30 godina nakon početka ratova koji su među svojim glavnim uzrocima imali hegemonistička nastojanja tadašnje Srbije predvođene Slobodnom Miloševićem, ipak, nikoga nije ostavilo ravnodušnim.

Ljudi znaju sa kim imaju posla.

Sa onima čije su ruke krvave, koji za takva politička zločinstva nikada nisu kažnjeni, a pritom imaju apsolutnu moć i vlast nalazeći se na najvišim pozicijama u državi.

Takođe, ako je Vulin u stanju da tako monstruozno izvede predstavu autora Aleksandra Vučića, prikazujući izmasakrirana tela, nastala u nedavnim mafijaškim obračunima, pred milionskim gledalištem, on je, s obzirom na ceo njegov „politički“ opus u bližoj i daljoj prošlosti, spreman i na gore stvari od te, iako ih je po stepenu bolesti i zla teško i zamisliti.

Jedino što je strašnije od toga zapravo bi bilo da se on na tim snimcima jasno pojavi i prikaže kao učesnik u zločinačkim poduhvatima svoje nekadašnje partijske šefice Mirjane Marković i Slobodana Miloševića. Što možda jeste teško zamisliti, imajući u vidu zastrašujuće slike i sadržaje, ali nije teško poverovati.

Vulin je istovremeno sa emitovanjem snimaka obezglavljenih tela na nacionalnoj frekvenciji jednog od korumpiranih i zločinačkih medija Aleksandra Vučića, pokrenuo lavinu neprijatnosti i gnušanja i u regionu.

Rekao je da zadatak ove generacije političara stvaranje srpskog sveta, da objedini Srbe gde god oni budu živeli.

„Jer narod koji ima iskustvo jasenovačkog genocida, koji ima iskustvo ‘Oluje’ i koji ima iskustvo Martovskog pogroma nema pravo da svoju sudbinu preda drugima u ruke, da o njihovoj deci odlučuju drugi. Narod koji ima iskustvo da kad nema svog vojnika, svog policajca i sudiju, nema pravo“, kazao je Vulin.

Kad god sledeći put budete branili ovakve, nacionalističke stavove, setite se masakriranih tela koja je emitovao milionskom gledalištu, ali i onih koji su pokopani po grobnicama širom Srbije kao posledica politike i njega i njegovog šefa – Aleksandra Vučića.