I levi i desni

… to onda znači da bi se moglo očekivati da za Sašu Jankovića glasaju i oni koji su za momentalni prekid evropskih integracija i ukidanje Briselskog sporazuma, kao što je slučaj sa podrškom koju je već pribavio kandidat Jeremić. Iza Vuka Jeremića stali su mnogi sa tog ekstremno desnog spektra političkog tela, a primetno je da deo njih, takođe, čeka da čuje šta Janković misli o tim temama. Jer, Janković za razliku od Jeremića nema teret prošlosti u smislu vođenja državne politike, i iz toga proizlazeće očiglednosti o namerama budućeg delovanja, što otežava izbor biračima, koji se opredeljuju po tom ključu – Evropska unija ili Rusija, evropske integracije ili ruska gubernija.

Jeremić je već najavio da će kao budući predsednik zapravo nastaviti da vodi politiku koju su zastupale čak dve vlade u kojima je bio ministar spoljnih poslova, a koju je preuzela i vlast Aleksandra Vučića. Čuvena politika balansiranja između Istoka i Zapada, odnosno politika evropskih integracija zakočena odnosima sa Rusijom sa kojom je EU u sukobu. Jasno je da bi Jeremić, recimo, podržavao naoružavanje Srbije ruskim vojnim otpadom, odnosno, da ne nabrajamo pojedinačne primere – da bi na opštem planu pratio i potpuno ili delimično uvažavao trendove koje zastupaju ruski interesi u regionu.

Saša Janković, s druge strane, o tim temama ćuti, ne izlazi u javnost sa stavovima koji bi, recimo, u velikoj meri zadovoljili kriterijume onog biračkog tela koje nema svog izbornog kandidata unazad dugi niz godina. Čini se, međutim, da se takav stav pretpostavlja i ugrađuje kao izvestan, što, kao u slučaju Jeremića, o tome manje-više govori podrška koju je dobio od određenog dela društva. S obzirom na to od koga je do sada Janković dobio podršku, od njega se ne očekuje da bude nacionalista sa velikosrpskim pobudama. Ne očekuje se da bude onaj koji će graditi regionalnu politiku na negiranju genocida i ratnih zločina koje je Miloševićeva Srbija počinila na prostorima bivše Jugoslavije. Očekuje se jasan otklon od onih koji skrivaju svoje grehe i ratno profiterstvo iza lažne brige o nacionalnim interesima. Takođe, od predsedničkog kandidata Jankovića se očekuje da ne balansira između Rusije i EU, već da, brinući o interesima građana Srbije, u svom delovanju stavi tačku na takav istorijski tok i okrene je bez alternative i zadrške ka evropskim integracijama. Ili, možda ne?

Izvesno je da veliki broj onih koji podržavaju i planiraju da glasaju za Jankovića zapravo ne misle na ovakav način. Da očekuju da njegov rad na funkciji šefa države podrazumeva nešto drugo, ili možda navedeno – ali u mnogo blažoj varijanti, što zapravo predstavlja ukidanje smisla i vraćanje na staro, odnosno politiku kontinuiteta u ovom segmentu državne politike.

I tako se stiže do olakšavajućih okolnosti za predsedničke kandidate koje je upriličio režim Aleksandra Vučića. Unutrašnja politika aktuelnog premijera zasnovana na autoritarnim principima vladanja, na sprečavanju izgradnje nezavisnih institucija, na partijskom i po principima poslušnosti funkcionisanju sistema, sa dna do vrha, na svim društvenim nivoima, stvorila je situaciju u kojoj je nužnost prekida sa takvom političkom stvarnošću nužna i neophodna po svaku cenu. Nužnost smene ovakve vlasti ispostavlja se kao prioritet bez obzira na eventualni kvalitet na promene. Jer, zamislite da nije takav slučaj. Imajući u vidu gorenavedene probleme koji se odnose na neiskrenost u sprovođenju evropskih integracija države, sa čime bi, recimo, kandidat Vuk Jeremić izašao pred biračko telo? Šta bi bila njegova izborna platforma da nema tako očiglednih pokazatelja autoritarnog i koruptivnog vladanja Aleksandra Vučića? U takvim okolnostima očekivano je da se udružuju i desni i levi, i nacionalisti i oni kojima takva odlika predstavlja srž problema društva.

Smena vlasti prepoznaje se kao vrhovni princip i jedini spas, iako je u političkom iskustvu, unazad više puta, potvrđeno da je politika kontinuiteta pretežni rezultat takvog društvenog zamaha. Jer, na takvim izborima ne glasa se za smenu vrednosti i suštinske promene društva, već smenu ličnosti koju menjaju neke druge opet samo – ličnosti. I tu se opet možemo vratiti na pitanja poput suštinskog opredeljenja države kada je reč o istorijskim tokovima i pretpostavkama da ovog puta postoji kandidat koji ima snage i volje da taj tok preusmeri.