Lako je Dačiću sa Tadićem

Na kraju krajeva, sami izborni uslovi neće doneti nikakvu prednost, rekao je Ivica Dačić, debatujući juče sa Borisom Tadićem u jutarnjem programu Javnog servisa.

Na koliko nivoa je ova izjava Dačića, političara, koji je upravo u tih 30 godina o kojima govori, gotovo u kontinuitetu zauzimao pozicije vlasti, počevši od portparola genocidne i ratnozločinačke politike – diktatora Slobodana Miloševića – problematična, nerealna i neprihvatljiva, svedoči upravo paradoks njegove održivosti na vlasti.

Uprkos političkoj prošlosti iz pakla, pogodnom određenju po posledicama i, recimo, prostih i sudski utvrđenih činjenica u presudama zločincima kojima je politika Dačićeve stranke upravljala, stavljajući ih u službu najokrutnijih ubica velikosrpske ideologije.

Dačićeva politička prošlost, usled izostanka lustracije i slabosti opozicionih političara i društva da se obračuna i odbaci i njega i sve njemu slične, proširila se i nakon prestanka ratova i besomučnog propagiranja ubijanja ljudi druge nacionalnosti i vere na prostoru bivše Jugoslavije na sledeću deceniju, a, nažalost, iz neposredne blizine i sa stanovišta pozicija, i svedoči.

Paradoksalno, bez obzira na moguća objašnjenja i priznavanja grešaka, koje Tadić ispostavlja javnosti otkad je sa pozicije bivšeg predsednika države spao na statističku grešku u biračkom telu, odlučio je da u drugih deset godina Dačićevog burnog razvoja u političara monstruma, sa njegovom Socijalističkom partijom Srbije potpiše svojevrsni sporazum o pomirenju.

Sporazum o pomirenju sa ubicama koje je ovaj Miloševićev partijski poslušnik, u političkom, inspirativnom smislu, predstavljao. Takođe, upravo taj Dačić je bio Tadićev, ni manje ni više, nego ministar unutrašnjih poslova.

To kako su nezavisni mediji od aktuelne vladajuće garniture juče odredili Dačićev kontraargument Tadiću o tome da ni tokom vlasti bivšeg predsednika Srbije nije bilo slobode medija niti ravnopravnih izbornih uslova – da je Dačić zaboravio da je zajedno sa Tadićem bio na vlasti, tokom tih, kako ih naziva, neuslova i nesloboda, zanemaruje sklonost ka priznanju predsednika Socijalističke partije Srbije da bez blama i potpuno otvoreno govori kako ga je određena politička garnitura tretirala. A on zarad ostanka i učešća u vlasti na takav „red“ i tretman pristajao.

Preciznije, zbog naglašenog ličnog, sebičnog i koristoljubivog interesa nasuprot javnom.

Naime, Dačić je, upirući prstom na Tadića, na prvom u nizu, po svemu suđeći ubuduće učestalijih gostovanja opozicionih predstavnika na RTS, usled pritiska EU u dijaloškom procesu vlasti i opozicije o izbornim uslovima, rekao sledeće: „Kao da nije taj čovek koji je rukovodio ovom zemljom, uključujući i RTS. Ja sam na RTS mogao da dođem otprilike u vremensku prognozu u vreme njegove vlasti.“

Zaboravio je samo da doda da je takav stav izrekao bez konkretnijeg navođenja da je u vreme označeno za njega kao zabranjeno i u vremenskoj prognozi, bilo dok je obavljao funkciju ministra unutrašnjih poslova tokom vlasti onog u kojeg je uperio juče prstom.

Bizarnost tog celog slučaja, koji se po zlu, neslobodama, uzurpacijama svih institucija sistema, kamoli medija, po neuporedivo većoj brutalnosti, svakako, razlikuje od vremena Tadićevih nesloboda u društvu, opet ide naruku upravo vlasti Aleksandra Vučića, kojoj je Dačić u trećoj deceniji svog opstanka na najvišim državnim funkcijama – podanik.

Jer, i kada se pod pritiskom EU i finansijskim ucenama evropskih predstavnika upućenih Vučićevom režimu zapravo događa priznanje da su ne samo izborni nego i svakog pojedinčanog života u ovoj državi zavisni od volje jednog autoritarca kakav aktuelni predsednik Srbije jeste, činjenica da na suprotnoj strani sede predstavnici bivše vlasti, ogrezli u nepočinstvima prema javnom interesu, dok su bili na najvišim državnim pozicijama, pogoduje i, takoreći, imponuje vlastima.

Da su se povukli i ostavili prostor za nove ljude, bez tereta grehova zloupotrebe i urnisanja tekovina petooktobarskih promena, i Vučiću i Dačiću bilo bi neuporedivo teže da se suoče i izađu na kraj u debatama i suočavanjima sa ciljem ubeđivanja građana da na predstojećim izborima glasaju iznova za njihov koruptivni, post ratnozločinačkim sistem.