Šešelj za EU

Tako je Gojković pred javnošću pravdala izostanak odgovora na idiotsko ponašanje poslanika SRS i kršenje Poslovnika o radu parlamentu.

Međutim, scenario koji stoji iznad ovog dogovora i u okviru kojeg postoji uopšte mogućnost za njegovo uspostavljanje, pretpostavlja dve mogućnosti. Jedan je da su se Aleksandar Vučić i Vojislav Šešelj dogovorili da poslanici radikala ne dopuste obraćanje šefice diplomatije EU, a drugi da se nisu baš tako dogovorili. U svakom slučaju, dogovor postoji, pitanje je samo da li je izigran ili ostvaren, što u krajnjoj liniji uopšte nije bitno.

Odnos Vučića i Šešelja odavno je prepoznat i očigledan do apsurdnosti pokušaja skrivanja. Šešelj se tu pojavljuje kao ucenjena strana za neisporučenje Haškom tribunalu, ali i kao dobro namirena strana za ponašanje koje određuje Vučić, rukovođen, razume se, sopstvenim interesima. Bolećiv i blagonaklon odnos prema ovom ultra desničaru u ogromnom delu biračkog tela prepoznat je kao vrlina. Takav stav javnog mnjenja brižljivo je odgajan godinama unazad, a u izvedbi Vučića dostigao je svoje savršenstvo, jer je strogo kontrolisan i doziran taman po meri najveće moguće koristi koju Vučić izvlači iz njega.

U kontekstu predizborne situacije, očiglednost njihovog dogovora i saradnje ogoljava se do svoje suštine. U Vučićevoj interpretaciji, koja otkriva svu draž odnosa sa svojim političkim ocem – ostali protivkandidati predstavljaju veću opasnost po stabilnost države i života građana od jednog nasilnika sa reputacijom ratno huškačkog zločinca, mrzitelja svega što nije srpsko i besprekorne štetočine po javni interes – Šešelja. S druge strane, upravo zbog takvih karakteristika, plašenje mogućnošću da se lider radikala u značajnijoj meri uključi u politički život i preuzme neku bitniju funkciju uveliko je provaljena Vučićeva strategija. S obzirom na to da se rejting Šešelja kreće na nivou Jeremića i Jankovića, za Vučića je najpoželjniji izborni scenario, ukoliko ne pobedi u prvom krugu, da se u drugom nađe sa ucenjenim i propalim četničkim vojvodom. Računa se na to da bi EU u tom slučaju dodatno otupela kritiku Vučićeve politike, a on bi uživao njihovu postizbornu, osveženu naklonost, uprkos jasnim pokazateljima korupcije, autoritarnosti i nedemokratičnosti svoje vladavine.