Za razliku od pojedinih mojih drugara, kojima su šeširi lepo stajali i koji su imali puške na repetiranje, ja sam uvek hteo da budem Indijanac, premda nikada nisam umeo da odapnem strelu kako valja. Iako sam što bi se reklo imao dve leve ruke i bio skroz nevešt za jednog Indijanca, nešto mi se oduvek dopadalo u tom njihovom divljem plemenskom duhu, bili su mi valjda simpatični tako ofarbani, jednostavni i u stalnom kontaktu sa prirodom. Tvrdim da i dan-danas mogu da raspoznam ljude koji su u detinjstvu želeli da budu kauboji od onih koji su poput mene birali da budu Indijanci.

Naša dečja predstava o Indijancima stvarana je putem vestern filmova, ali i čitanjem nenormalnih količina stripova o Teksu Vileru, Zagoru, Kapetanu Mikiju, Bleku Steni… I valjda je svako od nas tada čuo ili makar bio upoznat sa tim da su tamo daleko u Americi postojali urođenici koji piju vatrenu vodu, imaju toteme i svoje svete zemlje, biju se sa kaubojima za svoje plemenite ciljeve i pripadaju Mohavama, Komančima ili plemenima Sijuksa. E pa upravo ti Sijuksi su, evo, i u 21. veku, bili prinuđeni da na severu SAD ustanu u odbranu svojih prava. Podrazumeva se, novim sredstvima. Kako vidimo, u toj svojoj nameri za sada su prilično uspešni.

Teksaška kompanija Enerdži transfer partners podnela je u decembru 2014. godine zahtev za izgradnju oko 1.900 kilometara dugog i skoro četiri milijarde dolara vrednog naftovoda koji bi se protezao kroz četiri američke države na Srednjem zapadu – od Severne Dakote do Ajove. Naftovod, za koji je bilo planirano da prenosi čak oko 570.000 barela sirove nafte, trebalo je da poveže bogata naftna polja Severne Dakote sa Ilinoisom na istoku. Nenadan problem za kompaniju pojavio se kada su radovi na izgradnji podzemne cevi ove godine došli do blizine indijanskog rezervata Standing Rock-a (Stene koja sedi), koja se prostire i na teritoriji Severne i na području Južne Dakote. Pleme Stending Rok, poznatije kao Lakota, pripada porodici Sijuksa i u želji da osujete nameru kompanije da prođe ispod njihovih grobalja i jezera, ispod njihovih platana i Petih parkića, zagađujući njihova vekovna staništa, bili su pametni, organizovani, uporni i strateški su razmišljali.

Velika kompanija krenula je da kopa, nabavila tri od četiri neophodne dozvole, ali je na jedno ipak zaboravila, nešto što smo mi deca znali – svakog kauboja negde sačekaju Indijanci. Ovi naši Indijanci nisu kmečali na Fejsbuku i Tviteru o nepravdi, već su se organizovali i na toj trasi još u aprilu podigli kamp, a potom u njemu živeli i po snegu i ledu, pošto zima tamo na severu rano dođe. U međuvremenu su razgovarali sa borcima za zaštitu životne sredine, podržao ih je veliki broj organizacija i tražili su od civilno-vojne inženjerske brigade Vojske SAD, koja je bila odgovorna za izvođenje radova, da ih momentalno obustavi. Pošto je u Americi vođena predizborna kampanja, počeli su da šalju pisma i lobiraju kod svakog predizbornog kandidata. Berni Sanders ih je podržao, DŽil Stajn je otišla tamo, Hilari je rekla ako postanem predsednik razmotriću sve, stvar je došla i do Obame… Policija je tokom poslednjih meseci nekoliko puta tukla okupljene demonstrante, bacani su suzavci, ispaljivani gumeni meci. Do obrta situacije očigledno je došlo kada su Indijanci u zaštitu pozvali visoko cenjene pripadnike američkih ratnih veterana, koji su napravili živi zid i sprečili policiju da ih batina. Pre nekoliko dana su dobili radosnu vest da inženjerska brigada prekida radove na izgradnji naftovoda u spornim područjima.

Nažalost, ovim je tek završeno prvo poluvreme, jer su pravni zastupnici kompanije najavili da će lobirati za svoje ciljeve u Trampovoj administraciji, a novi predsednik je već signalizirao da je na strani kompanija. Važno je ipak da u prvom poluvremenu vode Indijanci i meni je, kao njihovom ljubitelju, ta stvar super.

Indijanci su ovde pokazali da ekološki protest nije kuknjava, već set pametnih taktika koje dovode do rezultata, gde se svakim novim korakom povećava ulog. Oni su pobedili zato što su nastupali strateški, zato što su izašli iz okvira svog problema i napravili od njega nacionalni problem u predizbornoj kampanji. Bili su spremni da sede po ciči zimi i da ih biju, a u njihovo ime su javno govorili mnogobrojni selebritiji u najpopularnijim večernjim emisijama.

Iz ovoga sigurno možemo mnogo naučiti o tome kako je moguće braniti svoju zemlju i štititi svoja prava, u ovom slučaju od pretenzija alavih kompanija. A svima nama koji smo kao klinci bar malo navijali za Indijance ovo je još jedna potvrda da su predanost, hrabrost i upornost bar ponekada jači od love, oružane sile i pohlepe.